Merkelova spremila odgovor na dominaciju MMF
- Želimo da postanemo malo nezavisni od MMF - objasnila je Merkelova svoje zalaganje za formiranje Evropskog monetarnog fonda (EMF) koji bi trebalo da ima veća ovlašćenja i delimično da preuzme poslove Evropskog stabilizacionog mehanizma (ESM) zaduženog za pomoć u finansiranju dugova zemalja u krizi, poput Grčke.
EMF bi, međutim, po objašnjenju Merkelove išao dalje i mogao da daje kratkoročnije kreditne linije, da bi podržao zemlje suočene sa teškoćama. Zauzvrat, one bi, kao i u slučaju MMF, trebalo da prihvate da Evropski fond ima prava da nadzire i interveniše u njihovoj nacionalnoj politici. Takođe i da proceni solventnost zemalja-članica i uz pomoć prilagođenih instrumenata da je povrati ako je narušena.
Odgovarajući na pitanje šta je u pozadini ove inicijative koju svakako treba ozbiljno uzeti, jer dolazi od nesumnjivog lidera EU, dopisnik RTS iz Nemačke Nenad Radičević kaže da je Merkelova u stvari tom izjavom indirektno uputila kritiku predsedniku SAD zbog cepanja Zapada na Ameriku i "ostatak".
- Ta njena izjava se sagledava kao pokušaj da posredno ukaže na to da EU više ne može da se oslanja na Ameriku, niti će, nego na sopstvene snage. Jer, ipak, Amerika ima u MMF ogroman novac i uticaj. Zato se izjava Merkelove može sagledati kao svojevrsno, mada ne direktno, distanciranje od Amerike - objašnjava Radičević.
Drugi nivo te poruke je namenjen francuskom predsedniku Emanuelu Makronu, kaže Radičević. Njemu je Merkelova jasno stavila do znanja da ne računa da će budžet tog fonda biti ogroman, već da će imati "dvocifren broj milijardi evra", u odnosu na Makronova očekivanja da on iznosi nekoliko procenata BDP-a evrozone, što bi bilo nekoliko stotina milijardi evra.
- Nemci to ne žele jer se plaše da bi, pošto imaju veliki BDP, njihov novac otišao bez velike kontrole na podmirivanje dugova drugih zemalja - objašnjava Radičević.
On takođe podseća da se sredinom juna održava francusko-evropski međuvladin savet na kome bi trebalo da se dođe do zajedničkog francusko-nemačkog predloga o reformi evrozone koji bi potom ostalim članicama bio predstavljen na junskom samitu EU, koji bi raspravljao o njemu.
- Ali, još nije izvesno da li će Nemci i Francuzi da se usaglase. Ne može se reći da su ti pregovori zategnuti, ali Nemci prihvataju neke stvari, a neke teško. S druge strane, u Nemačkoj je opšti stav da ne žele da uruše Makrona i njegov zamajac i pozitivan uticaj na EU i ne žele sve da mu odbiju, već hoće da iskoriste tu njegovu energiju - ocenjuje Radičević.