Kusturica: "Rijaliti koji danas živimo je posledica Holivuda"

- Kada govorimo o globalizaciji, moramo da govorimo o dvema stvarima. Jedna se odnosi na pozitivno udruživanje sveta. Ja sam svirao i prikazivao svoje filmove u svim delovima sveta i globalni pristup artefaktima od male sredine pravi veliku, ako ona ima šta da kaže, ali zanimao me je politički izvor stvaranja mogućnosti za efikasnu globalizaciju - rekao je Kusturica. 

On smatra da je globalizacija najviše uspela u izjednačavanju konformističkih ideja sveta.

-Danas sigurno možemo, umesto Robespjeru ili Njegošu, da podignemo spomenik frižideru ili fotelji za masažu, mercedesu, malom avionu i na svim kontinentima bi se složili da je to bolje od Robespjera, zato što svi to prepoznaju kao blisku temu - primetio je Kusturica. 

On je pomenuo i tržni centar kao liberalno kulturno delo koje je zahvatilo sve zemlje. 

- Čitav grad se seli u šoping mol i tamo sahranjuje gradske simptome Stare Grčke i kulturu koju je hrišćanska civilizacija nasledila od svog prethodnika. - dodao je poznati reditelj. 

Kusturica je konstatovao da se olako izgovara kada je počela globalizacija i izrazio uverenje da je ona počela otkrićem televizije i raspadom SSSR. 

- Radio nije imao tu propagandnu moć. Kada uzmemo brzinu kojom su najbrži jahači Džingis Kana stizali na obale Dunava, s druge strane sveta, govorilo se da im je potrebno 10 dana, a informacija danas stiže s jednog na drugi kraj sveta brže od metka i najčešće ima ubojitije dejstvo od samog metka - rekao je on. 

Demokratski totalitarizam koji je, prema njegovim rečima, nasledio totalitarizam svojetskog tipa, najviše voli da širi tržište bombardovanjem i nikako ne trpi da ima resursa tamo gde oni ne upravljaju direktno ili neposredno. 

- Sve se komplikuje jer komunistička Kina ima dugoleteće bombe, kao i Ruska Federacija, pa se napoleonsko-hitlerovski sindrom javlja za sada samo u formi okupljanja žive sile i humanizma -konstatovao je slavni reditelj.

Kusturica je istakao da se globalizacija ne može odvojiti od vojno-strateških ciljeva i da postoji kao politički koncept koji melje kulturu i sve ostalo. 

On je rekao i da u bližoj istoriji imamo primer da se uz jak poredak može napraviti kompaktna multikulturna sredina. 

- Jugoslavija je uslovno rečeno bila kompaktna multikulturna sredina, ali za to možemo da zahvalimo poretku, a ne nekome ko je mislio na budućnost. U ovoj sredini se još o Titu ne sme progovoriti kako valja, ali ljudi žude za onim što stvara poredak, a on je to imao - rekao je Kusturica.

On se osvrnuo na stav zapadnih intelektualaca da ideologija ne treba da postoji, jer je ukorenjena u fašizmu ili komunizmu i da se umesto toga koristi nadideologija i to na dogmatski način pokrivajući tržište kao glavni izvor širenja ideje jednakosti među ljudima do kojih ne dolazi. 

-Vidimo danas u Evropi sve veće razlike, ljudi se osećaju ugroženim i okreću se svojim nacionalnim projektima. Udarne termine na televizijama u Francuskoj i Engleskoj imamo za utvrđivanje gradiva koje je u svojoj osnovi dogmatsko i služi da ogromnu masu finaninsijskog kapitala gura u nove prostore i preko nacionalnih banaka drži svoju ruku nad privredom čitavog sveta - ocenio je Kusturica. 

Poznati reditelj je podsetio na idealizovani svet koji je Holivud nudio pedesetih i šezdesetih godina da bi se pretvorio u "religiju bez boga", a televizija postala najjače sredstvo u rukama elite, primetivši da je film postao bezdušan jer njegov autor ne želi da se bavi čovekom već profitom. 

On je konstatovao i da je posledica Holivuda i Elvisa Prislija rijaliti šou koji mi danas živimo, koji banalizuje čitav narod i predstavlja poslednji udarac naše ništavnosti i gubitak samopoštovanja, što i jeste cilj.