Duša je uvek u otadžbini
Dajana kao starija i iskusnija učesnica Smotre vodila je računa da sve bude na mestu za predstavljanje njenog ansambla. Nije krila sreću što je ponovo na Folklorijadi.
- Ovo je peti put da učestvujem. Svake godine kad se približi vreme Smotre, atmosfera u KUD-u je posebna i svi smo veoma uzbuđeni. To je za nas glavni događaj u godini - kaže Dajana.
Ona igra već 15 godina i uvek iznova oseća neverovatan ponos i radost kada obuče nošnju i popne se na scenu.
- U tom trenutku kad igram i kad sam u nošnji, ja sam predstavnik svog naroda i onog najlepšeg što mi imamo. Da li postoji nešto lepše - ističe Dajana, koja je rođena u Tesliću.
Već sa šest godina otišla je u Italiju s roditeljima koji su pokušavali da u belom svetu stvore lepše uslove života za porodicu.
Njena drugarica Tamara, rođena je u Novom Sadu, a sa samo dve godine je kao i Dajana otišla u Italiju. Iako je tamo odrasla, Srbija je njena otadžbina i mesto na kome se uvek rado vraća.
- Pre godinu dana sam odlučila da počnem da igram folklor da bih se još više približila Srbiji na taj način. U KUD Sloga se družim sa prijateljima iz ansambla, usavršavam srpski jezik uz sve njih i pruža mi se prilika da naučim mnogo. Folklor je moj odmor za dušu - kaže Tamara.
Dajana se nadovezuje na Tamarine reči ističući da je folklor jedna vrsta olakšanja za sve one koje muči nostalgija.
- Čak iako ne živim u Srbiji maltene ceo život, uvek će mi nedostajati. To je jednostavno deo mene, u krvi mi je moj narod, moj mentalitet, toga nigde nema. Vuku te miris i ukus tvoje zemlje. Koliko god da su Italijani slični nama, ipak to nikad nije sto posto to - iskreno će Dajana.
Tamara ističe da najviše uživa u periodu godine kada se dolazi u Novi Sad.
- To je period za porodicu, opuštanje i odmor. U Italiji se živi brže i sve je podređeno poslu, školi... Ovde je, ipak, sve drugačije, vazduh, ljudi, mentalitet... Bar tri puta godišnje, a nekada i više kad se može, dolazimo u Srbiju - rekla je Tamara, srednjoškolka koja se nada da će imati priliku da studira strane jezike i putuje svetom.
A na kraju svakog puta nada se da je čeka njena srpska Atina.
Deca da uče ćirilicu
Obe devojke su ponosne na svoj srpski jezik koji govore perfektno.
- Jedan od razloga je i taj što pri našem kulturno-umetničkom društvu postoji škola srpskog jezika. Srpska zajednica u Italiji je velika i baš je mnogo mališana koji pohađaju dopunsku nastavu. To je važno, jer je jezik srž naroda. Treba da nauče ćirilicu. Osim toga, važno je kod kuće insistirati na maternjem jeziku, jer italijanski svakako neće pobeći, uči se u vrtiću, školi, na ulici - kaže Dajana.