Sa Srbijom večno prijateljstvo

V. Sekulić

Gustavo Trista del Todo, ambasador Kube u Beogradu

Šta nameravate da uradite kako bi dva naroda bila još bliža?
- Želim da promovišem kubansku kulturu u Srbiji. Društvo prijateljstva organizovalo je divnu manifestaciju povodom prve godišnjice smrti Fidela. Imamo nameru da obeležimo 90-godišnjicu rođenja Če Gevare, a navršava se i 75 godina naših diplomatskih odnosa. Če Gevara je ovde boravio šezdesete godine. Zajedno smo organizovali Pokret nesvrstanih. Sa Titovom Jugoslavijom smo takođe uvek bili u dobrim odnosima, a Kastro je u vreme NATO bombardovanja pisao pismo podrške Miloševiću. I Raul je bio u Beogradu povodom Samita nesvrstanih i tada smo se slikali ispred ulaza kuće u kojoj danas razgovaramo.

Pomenuli ste Fidela Kastra, da li ste ga lično poznavali?
- Nisam nikada direktno razgovarao sa Fidelom, ali sam prisustvovao brojnim događajima na kojima je bio i on. Naš najimpresivniji susret je bio u Beogradu. U beogradsku ambasadu Kube stigao sam leta 1986. Samo nekoliko dana kasnije je došao i Fidel, u povratku sa Samita nesvrstanih, koji je bio u Zimbabveu. Tada smo svi razgovarali sa njim i bilo je to vrlo emotivno. Fidel je tada bio u punoj snazi. Plenio je učenošću humanošću, isto koliko i snagom i voljom da ne dozvoli više nikome da tlači Kubu i naš narod. Zračio je harizmom kakva se retko sreće.

Šta je Kastro značio za Kubu i uopšte za druge države Latinske Amerike?
- Pobeda revolucije 1959. je značila preokret za Kubu nabolje. Do tada je bila zaostala zemlja. Amerikanci su bili vlasnici Kube, a u državi su vladale nepremostivo velike razlike. Mala grupa ljudi je bila bogata, a druga veća siromašna. Od dolaska Fidela počela je da se razvijaju država, narod, ali i nauka i to značajno. Nauka je jedan od osnovnih stubova revolucije, a naša naučno-medicinska istraživanja i dostignuća sve više imaju značajnu ulogu u lečenju najtežih bolesti. Nedavno je u Beogradu gostovala naša naučnica, profesor onkolog, Anabeli Estevez Garsija, koja je došla do jedinstvenih otkrića u lečenju raka pluća.

Svet ne zna da je Kuba posle nuklearne katastrofe u Černobilu primila mnogo dece na lečenje iz Ukrajine.
- Zaista je začuđujuće da svet to nije znao, baš kao ni to koliko je Kuba pružala i pruža pomoć Africi. Takođe se ne zna ni to koliko se kubanskih lekara nalazi u svetu i leči ljude od najtežih bolesti. To je sramno, ali za to nije kriva Kuba. Gledao sam mnoge reportaže o Lekarima bez granica, koji su lečili ljude posle zemljotresa u Haitiju, a o prvima koji su pritekli u pomoć Haitiju, kubanskim stručnjacima - ni reči! Dakle, reč je o kampanji protiv Kube. Ipak, oni kojima pomažemo, to znaju, jer je najteže sakriti istinu.

Da li je tačno da su kubanski zdravstveni radnici prvi pomogli i posle zemljotresa u Pakistanu?
- Da, u najzabitija mesta je otišla naša brigada "Henri Riv", koju je formirao Fidel Kastro još 19. septembra 2005. U to vreme, oko 2.000 kubanskih zdravstvenih radnika se okupilo da pomogne ljudima, većinom afroameričke populacije, koji su ostali na krovovima Nju Orleansa, zarobljeni u sportskom koloseumu zbog uragana Katrin i Rita. Međutim, tadašnji predsednik SAD, Džordž Buš je odbio našu ponudu. Kubanski zdravstveni radnici su umesto toga raspoređeni na ispomoć preživelima posle zemljotresa u Pakistanu, visoko u Himalajima. Prema izveštajima, njih 7.254 je pomagalo u mnogim vanrednim situacijama, čak u 19 zemalja, a od toga, dva puta na Haitiju i u Čileu. Prema nekim podacima, bili su tu za više od tri i po miliona ljudi, a spasli su više od 80.000 života.

U oblasti zdravstva postajete neprikosnoveni, očekuje li se uskoro novi spasonosni lek za najteže bolesti?
- Naučni napredak je objašnjiv političkom voljom države Kube i vrednim i marljivim naučnicima, koji su inovatori mnogih lekova čak i za najteže bolesti kao što su mnoge vrste kancera. Mi na život gledamo kao na pomoć ljudima. Uprkos globalnim tendencijama da se sve komercijalizuje i zato je u svetu najvažniji novac. U Kubi nije tako, kod nas je najvažniji čovek.

Koje su to inovacije u farmakologiji Kube?
- Imamo centre za genetska istraživanja i biotehnologiju, za molekularnu imunologiju i još nekoliko sličnih ustanova, koje finansira država, a oni postižu vrhunske rezultate. Naši lekovi su sve traženiji na svetskom tržištu. Uprkos višedecenijskoj blokadi i činjenici da se našim naučnicima zabranjuje putovanje u SAD na usavršavanje, iz godine u godinu ostvarujemo sve bolje rezultate. Važno je napomenuti i to da se već 22 godine u Generalnoj skupštini UN održava glasanje za Rezoluciju ukidanja blokade Kubi. Ceo svet podržava Rezoluciju, od Evropske unije, Afrike, Azije, Latinske Amerike i svi predstavnici su za ukidanje blokade Kubi, osim SAD i Izraela.

Do naglog privrednog rasta dolazi početkom '90-ih godina prošlog veka?
- U to vreme je socijalistički blok pao i nije bilo drugog puta već da se sami izborimo. Za nas je pogotovo mogao da bude koban pad SSSR, zato smo morali da nađemo druge načine i da uložimo mnogo više napora. Bilo je teško, ali vreme je pokazalo da se napor isplatio, što se danas odražava na naš svakodnevni život, jer smo primenili i nove ekonomske mere. Priprema se Plan razvoja Kube do 2030. godine, novi ciklusi usmereni na uspostavljanje stabilnog socijalizma. Za sada idemo dobrim putem.