Nedelja 03.06.2018.
14:32
Sputnjik

Mogu li Gazivode da potope dijalog Beograda i Prištine?

D. N. Petrović
Tačka spoticanja: Gazivode

"Priča da Albanci u zamenu za formiranje Zajednice srpskih opština traže od Beograda da im se predaju kombinat Trepča, Obilić i Gazivode ispostavila se kao tačna. I nije od juče, Još 2015. godine Albanci su ovo izneli kao uslov, ali je tada međunarodna zajednica ovu temu gurnula pod tepih. Sada, kada bi trebalo da se približava rasplet pregovora Beograda i Prištine, tema je ponovo na stolu", navodi se u tekstu Sputnjika

Ramuš Haradinaj, podseća se, poručuje da je dalji dijalog besmislen ako se ne priča o energetici, a iza toga stoji zahtev Beogradu - "predajte Gazivode". 

"Gazivode, koje su zapale za oko Albancima, setimo se, bile su i među tihim uslovima kojim je EU pokušala da Srbiju uceni za otvaranje pristupnih pregovora. Zvanični Beograd je i tada rekao svima zvanično - ne. Do danas, pritisci na Srbiju su se u ovom kontekstu znatno pojačali, pa je pitanje da li će se Briselski sporazum 'udaviti' upravo u ovim vodama. Srbija ima izgrađenu studiju izgradnja sistema Ibar-Lepenica, gde se jasno vidi kome Gazivode pripadaju. Zapravo, ispravno je reći samo sistem Ibar, jer sistem Lepenica nije nikad ni urađen", ističe se. 

U tekstu se dodaje i da se celokupan prostor jezera nalazi 20 odsto u Srbiji, a 80 odsto na teritoriji Zubinog Potoka, na Kosmetu. 

"Srbija sve održava i remontuje i niko osim lokalne samouprave, to jest Srba, u taj sistem ne ulaže. Od Gazivoda direktno zavisi proizvodnja struje i vode za piće za Prištinu, Gračaničko jezero… Sve je iz Gazivoda srpsko, a koriste ga samo Albanci, pa iako Srbi upravljaju preduzećem, pare sada završavaju u Prištini. Briselski sporazum otvorio je pitanje ko će upravljati jezerom Gazivode, branom i hidrocentralom, a zbog toga što ne može da naplati ono što proizvodi Opština Zubin Potok, po nekim procenama, svake godine gubi oko sedam miliona evra. Dve trećine jezera u Srbiji je na teritoriji opština Novi Pazar i Tutin, a Beograd se zalaže da ceo kompleks Gazivoda bude pod kontrolom buduće Zajednice srpskih opština i da Zubin Potok - na čijoj teritoriji su brana, hidroelektrana i deo jezera, pozivajući se na praksu u EU - upravlja ovim resursom”, navodi se. 

Kamen-temeljac za branu Gazivode postavio je na Petrovdan 1972. tadašnji premijer savezne vlade Džemal Bijedić. 

Građena je iz kredita Međunarodnog monetarnog fonda, koji je najpre otplaćivala Jugoslavija, a potom Srbija, a radove je izvodila "Hidrogradnja" iz Beograda. 

Pregrađivanjem Ibra kod mesta Gazivode (brana visoka 107 metara, u osnovi široka 460 metara i duga 406 metara) nastalo je jezero sa oko 380 miliona kubnih metara vode koja "pokriva" površinu od oko 12 kvadratnih kilometara. Najveća dužina je 24 kilometra (od mesta Gazivode do Ribarića), a širina varira od jednog do nekoliko kilometara.

2024 © - Vesti online