Srpski proizvođači namerno varaju potrošače

Uzroke razlike u kvalitetu tek treba istražiti, rekao je on i dodao da se potrošači dovode u zabludu da je proizvod istog kvaliteta kao originalna robna marka.

Govoreći o obeležavanju prehrambenih proizvoda, Bogosavljević je ukazao da umesto potpune deklaracije, koja potrošačima treba da pruži tačne i precizne podatke o sastavu i poreklu robe, prozvođači na ambalažu često stavljaju marketinške informacije.

On je rekao da tek treba videti da li je to u skladu sa Zakonom o oglašavanju i napomenuo da, sa druge strane, ima i proizvođača koji čak obogaćuju deklaraciju podacima o nutritivnim vrednostima proizvoda, na šta ih zakon ne obavezuje, ali predstavlja kvalitet više.

U borbi za što bolju poziciju, proizvođači često na ambalaži navode i sajamska priznanja. Proizvod na tržištu, međutim, najčešće nije istovetan onome koji je dobio sajamsku nagradu, ukazao je Bogosavljević.

On je objasnio da je sajamska nagrada ocena dostignuća, jer su tamo proizvodači pokazali šta mogu da proizvode, ali to ne znači da to i rade, pa između onoga što je nagrađeno i onoga što može da se nađe u prodavnici postoje velike razlike.

Bogosavljević je naveo da redovna istraživanja Pokreta potrošača Beograda pokazuju da nijedan od nagrađivanih proizvoda nije izašao iz zone vrlo dobrog kvaliteta, odnosno da na tržištu nema nagrađenih prehrambenih proizvoda odličnog ili ekstra kvaliteta, sa izuzetkom nekih vrsta meda.

Ističući da ispitivanja kvaliteta prehrambenih proizvoda koje Pokret radi jedanput nedeljno deluju podsticajno na proizvođače da popravljaju kvalitet robe, on je rekao da je to najbolja preporuka za izvoz i da je i Privredna komora Beograda zbog toga odlučila da podrži istraživanja.