Uskoro u Istanbulu

Poželeli su joj brz oporavak i uspešno lečenje. Oba priloga, kao i dobre želje, prosledili smo na kućnu adresu Nikolijinih roditelja, Slobodana i Snežane Jovanović, koji se od ćerkicinog rođenja bore za njeno lakše i bolje sutra.

- Verujte ne znam na koji način bih mogao da se zahvalim svim divnim ljudima koji su uz nas, kao i humanim zemljacima koji su mislili na našu Nikoliju. Jedno ogromno hvala svima, posebno što su na ovaj način podržali našu borbu da joj omogućimo bolju budućnost, ulepšamo detinjstvo i jednog dana, nadamo se, postavimo i na svoje noge. Zaista su nas prijatno iznenadili. Želimo im dobro zdravlje i svaku sreću. Kao što znate, mi kao roditelji, iscrpeli smo sve finansijske mogućnosti, a želimo da Nikoliji omogućimo da se razvija kao njeni vršnjaci i da nam i ona što pre potrči u zagrljaj. Za to je potrebno mnogo novca, čega smo i te kako svesni, ali ne smemo da odustanemo od našeg malog borca, koji se svim silama bori, kao i mi - rekao je otac Slobodan Jovanović, dodavši:

- Ono što je definitivno, to je da ćemo 17. juna otići u Tursku, gde će Nikolija biti podvrgnuta operaciji na kičmi. Uz pomoć dobrih ljudi uspeli smo da prikupimo novac za tu prvu operaciju, a za kasnije videćemo, jer posle Turske joj sledi put u Rusiju na korektivnu operaciju, a zatim još jedna operacija očiju u Rusiji. Za rehabilitacije u zemlji i inostranstvu, operacije, ortopedska pomagala, hidro i hipoterapije, potrebno je zaista mnogo novca i zato nam je pomoć naših humanih zemljaka i više nego dobrodošla. Zapravo tek sa ovom operacijom počinje još jedna teška životna etapa za sve nas, ali mi se nadamo najboljem mogućem ishodu.

Podsećanja radi, mala Nikolija je rođena u sedmom mesecu i zato je provela 45 dana u inkubatoru. Pri porođaju je imala moždano krvarenje, posle čega su nastale ciste na mozgu. Bila je na aparatima za disanje i održavanje života, a dvadeseti dan po rođenju je prestala da diše, pri čemu je reanimirana i vraćena u život. Sa pet meseci su se javili prvi trzaji i tada je dijagnostifikovan Vestov sindrom, najteži oblik epilepsije koji je za posledicu ostavio i atrofiju očnih nerava, ali i cerebralna paraliza.

Ipak, ljupka Nikolija je veliki borac, ratnik, a njen trud i volja vredni poštovanja. Izgovara desetak reči i sve razume. Igra se sa bratom, smeje se, kratkotrajno zadržava sedeći položaj i pokušava da puzi kao vojnik. Njena volja da bude poput vršnjaka, takođe, podstiče roditelje da ne odustaju i da učine sve što je u njihovoj moći da se to jednog dana i ostvari.