Porezom dave seljake
Zbog promene iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište nisu ugroženi samo ratari, već i jedan nacionalni brend, navode u ovom udruženju. Skoro sva gazdinstva koja gaje prepoznatljivu sortu, po planu, uskoro mogu da očekuju bagere.
Nemoguća računica
- Mi ne možemo ni da proizvedemo koliki je porez. Mislim da osnovica za taj obračun nije dobro doneta, mi se zato i žalimo jer je to za nas neprihvatljivo. Nemamo mi tu računice nikakve, ama baš nikakve - kaže za N1 poljoprivrednik iz Futoga Živan Kolarov.
Kako je došlo do ovog obrta zasad nije poznato. Agroekonomista Milan Prostran za "Vesti" kaže da se prema Zakonu o poljoprivrednom zemljištu privatna njiva kao poljoprivredno zemljište ne može prenamenovati u građevinsko bez saglasnosti vlasnika.
- Nekoliko stvari tu želim da pojasnim. Prvo, lokalna samouprava po zakonu i ne može biti vlasnik poljoprivrednog, već samo građevinskog zemljišta. Sve zemljište namenjeno agraru je u vlasništvu Uprave za zemljište Ministarstva poljoprivrede Srbije, a onda ono može biti davano u zakup. Drugo, primera radi, čak i kada država upravlja preko državnog preduzeća poljoprivrednim zemljištem, kao što je to slučaj Poljoprivrednog kombinata Beograd (PKB), i tada u slučaju prenamenovanja zemljišta mora da dobije saglasnost državne firme i da to plati. U konkretnom slučaju, zemljište PKB-a koje je prenamenovano zbog gradnje mosta "Mihajla Pupina" vredelo je maksimalno 15.000 evra po hektaru, a ta firma je dobila 700.000 od države za prenamenu. Tu je zakon jasan i zemljište može da promeni namenu, ali se vlasnici, bili država ili pojedinci, moraju s time saglasiti - kaže Prostran.
Porez koji su Futožani plaćali po hektaru za njive na kojima mahom uzgajaju čuveni kupus, dosad je bio 1.500 dinara po hektaru. Sada je sto puta veći.
- Mi nismo informisani šta se dogodilo, niti kako se to moglo dogoditi. Verovatno su se vlasti pokrile javnim pozivom koji je objavljen i na koji se u nekom roku moralo dati izjašnjenje, ali mi to nismo znali. Naše ćutanje je, verujem, zakonski protumačeno kao saglasnost. To je sramota jer smo mi obični poljoprivrednici koji se u pravo i propise ne razumeju, a sada smo i nasamareni. I sad šta da mislim, osim da je država rešila da nam uzme ogroman novac za porez, a mi to ne možemo da platimo - pita se Miroljub Janković, koji za naš list dodaje i da se zabrinutim poljoprivrednicima niko iz gradske uprave Novog Sada, niti lokalnih poreskih vlasti nije obratio makar s objašnjenjem.
Janković veruje da je moguće da je neki investitor bacio oko na njive jer nešto želi da gradi, ali ni o tome nema zvanične potvrde.
Poljoprivrednici ističu i da je zemljište zaista građevinsko, imalo bi izgrađenu infrastrukturu. Ovako, ne mogu čak ni da ga prodaju, a ukoliko porez ne plate, neće moći da konkurišu za subvencije niti da overe zdravstvene knjižice.
Niška zavrzlama
Nešto slično "futoškom scenariju" dogodilo se prošle godine i u Nišu kada je skoro 7.000 domaćinstava u nekoliko niških sela dobilo višestruko uvećana poreska rešenja za zemlju.
- Prošle godine 4.000, ove 155.000, ja to ne mogu da platim, nemam toliki prihod, komšije isto, ne mogu i neće da plate - rekao je tada za B92 Miroslav Stamenković iz sela Donje Međurovo.
U lokalnoj poreskoj administraciji u Nišu objasnili su da se te parcele u katastru sada vode kao građevinsko zemljište, čiji je kvadratni metar višestruko skuplji od poljoprivrednog.
Prvi čovek Niša Darko Bulatović tada je na sednici Skupštine grada za ovakvo stanje optužio prethodnu vlast koja je, kako je rekao, Generalnim urbanističkim planom značajne površine poljoprivrednog zemljišta pretvorila u gradsko građevinsko.