Vukčević: Prljava igra BiH oko Ganića neće proći

On je dodao da je Tužilaštvo Srbije u toku tog postupka izrazilo spremnost na dijalog sa Tužilaštvom BiH, ali da je, umesto da ovakav tok predmeta "Dobrovoljačka" dovede do pomirenja, imao suprotan efekat.

"Političke tenzije koje je izazvao taj slučaj nikome ne idu u prilog. I jedni i drugi imamo obavezu prema žrtvama i njihovim porodicama da utvrdimo istinu o događajima u Dobrovoljačkoj ulici", istakao je Vukčević za "Nezavisne novine".

Vukčević je naveo da bi saradnja sa Tužilaštvom BiH mogla da bude mnogo konstruktivnija, dodajući da bi regionalnom saradnjom trebalo da se stane na put politici nekažnjivosti, da se zadovolji pravda i da sve to mora bude daleko od uticaja politike.

Odluka o izručenju Ganića u utorak   Sud za ekstradicije u Londonu trebalo bi da u utorak 27. jula objavi odluku o zahtevu Srbije za ekstradiciju bivšeg člana ratnog Predsedništva BiH Ejupa Ganića.   Posle odluke londonskog suda o zahtevu iz Beograda za izručenje Ganića, predmet će biti prosleđen ministru unutrašnjih poslova Velike Britanije, koji donosi odluku o ekstradiciji, a potvrđuje je Parlament Ujedinjenog kraljevstva.   Sud je 14. jula okončao dvonedeljnu raspravu o sprkom zahtevu za izručenje Ganića, kada je odbio i zahtev njegove odbrane da mu se ukine kućni pritvor uz polaganje kaucije.   Ganić je 1. marta uhapšen na londonskom aerodromu Hitrou po poternici srpskog Interpola, a deset dana kasnije je pušten iz ekstradicionog pritvora uz kauciju od 300.000 evra i zabranu napuštanja Velike Britanije do odluke suda o njegovoj ekstradikciji. Veće za ratne zločine Višeg suda u Beogradu pokrenulo je u decembru 2008. istragu protiv Ganića zbog osnovane sumnje da je neposredno, zajedno sa drugim licima, suprotno konkretnim sporazumima o mirnom povlačenju jedinica JNA iz BiH, izdavao naređenja za napade na objekte JNA u Sarajevu - Vojnu bolnicu, Dom JNA, kolonu sanitetskih vozila i vojnu kolonu u Dobrovoljačkoj ulici. Prema podacima Centra javne bezbednosti Istočnog Sarajeva, u Dobrovoljačkoj ulii su 2. maja 1992. ubijena 42, a ranjena 73 pripadnika JNA, dok je zarobljeno njih 215. Rešenjem o sprovođenju istrage Ganiću se na teret stavljaju tri krivična dela - ratni zločin protiv ranjenika i bolesnika, protivpravno ubijanje i ranjavanje neprijatelja i upotreba nedozvoljenih sredstava borbe.

Govoreći o medijskom publicitetu u BiH koji je dat slučaju "Ganić", Vukčević je naglasio da mu je iz BiH upućeno mnogo "niskih udaraca", koji ne priliče jednom pravosudnom duelu ljudi koji o određenoj temi imaju različit stav.

"Rečeno je da se ja rugam žrtvama Srebrenice, da štitim (generala Ratka) Mladića, a ja 20 časova dnevno radim na tome da ga uhapsimo, uz velike moje žrtve i moje porodice i mojih kolega i njihovih porodica", rekao je Vukčević.

Govoreći o trgovini organima Srba i nealbanaca koji su nestali tokom rata na Kosovu i Metohiji 1999. godine, Vukčević je rekao da istraga svakodnevno napreduje.

"Mi smo do sada, u saradnji sa udruženjima porodica žrtava, došli do informacija koje ukazuju na odgovornost lica iz samog vrha organizovanog kriminala na Kosovu i Metohiji, a koja su bila i u samom vrhu OVK. Taj predmet je sada u potpunosti u međunarodnim okvirima. Osim Dika Martija, specijalnog izvestioca Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, i Ujedinjene nacije su rešile da ispitaju ovaj slučaj", rekao je Vukčević.