"Sandžak novo Kosovo"

Da li je posle presude Suda pravde Kosovo potpuno izgubljeno za Srbiju?
- Sledi veliki broj novih priznanja Kosova, a posle toga samo je pitanje vremena kada će Kosovo dobiti i stolicu u Ujedinjenim nacijama.

Usled ovog pogrešnog diplomatskog poteza Kosovo je dugoročno izgubljeno, a može se očekivati da se nastavi unutrašnje teritorijalno urušavanje Srbije i na njenoj užoj teritoriji.

Na šta konkretno mislite?
- Srbiji sleduju teška vremena i dalja moguća dezintegracija zbog pogrešne i neodgovorne politike prema Sandžaku, koji može već do kraja ove godine postati novo Kosovo. Ne treba se mešati u unutrašnje stvari islamske zajednice u Novom Pazaru. S druge strane zdravog razuma je to što se potkopavaju rezultati lokalnih izbora. Zbog toga će Beograd od Sandžaka napraviti krizu bez potrebe.
 

Ekspert za međunarodne odnose Prof. dr Aleksandar Fatić je rođen 1967. godine u Derventi.   Predavao je i istraživao međunarodne odnose, kriminologiju, jurispridenciju i sociologiju na više svetskih univerziteta, uključujući Univerzitet Južne Australije u Adelejdu, Univerzitet Tasmanije u Hobartu, Karlov univerzitet u Pragu i Anglo-Američki koledž u Pragu.   Zaposlen je kao viši naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu i direktor je Centra za bezbednosne studije i direktor Grupe za bezbednosnu politiku u istoj organizaciji.   Član je uređivačkog odbora više stručnih časopisa i nacionalni ekspert Ujedinjenih nacija u oblasti borbe protiv korupcije. Redovan je predavač na međunarodnim skupovima iz oblasti međunarodnih odnosa i kriminalne politike.   Oženjen je i otac je dvogodišnje devojčice.

Među prvima ste procenili ovakav, poražavajući po Srbiju, rasplet pred Sudom pravde u Hagu. Kako ste znali šta će se dogoditi?
- Odluka Međunarodnog suda pravde je zasnovana na međunarodnom pravu i odluci zasnovanoj na dva ravnopravna principa: nepovredivosti granica i principu prava naroda na samoopredeljenje.

Ako postoji značajno ugrožavanje ljudskih prava nekog naroda od strane države, onda princip prava naroda na samoopredeljenje dobija prednost u odnosu na princip nepovredivosti granica. Pošto je nesporno toga bilo tokom 90-ih, bilo je jasno kakav će se izvesti zaključak.

Kako je moguće da tako nešto nisu znali i srpski političari?
- Nije reč samo o političarima. Kada slušam komentare stručnjaka koji su i pisali zahtev Srbije, pitam se šta ti ljudi uopšte misle. Naš osnovni problem je strukturna korupcija, koja dovodi do toga da našu politiku vode amateri, samo zbog toga što su uzajamno u rodbinskim ili prijateljskim vezama.

Otuda oni i vode jednu privatnu politiku od koje se i ne može očekivati da adekvatno zaštiti nacionalne interese. Uostalom, zašto se šef pravnog tima u postupku pred Sudom pravde nije oglasio posle ovog poraza?
 

Državni vrh Srbije objašnjava da ništa nije izgubljeno i da je sve na Generalnoj skupštini Saveta bezbednosti?
- Naš državni vrh Srbije podseća na boksera koji je zbog neutreniranosti primio snažan direkt u glavu, nokautiran je i ustao je kad je sudija izbrojao deset, pa se onda okrenuo publici dok se u ringu proglašava pobednik i objašnjava joj da je sudija trebalo da broji do 20. To nisu izjave koje zaslužuju komentar.

Je l vam se čini da se suočavamo sa sličnom "pobedom" kao onom Miloševića 1999?
- Ovo je gora "pobeda" od Miloševićeve. Milošević je bar zaključio Kumanovski sporazum i doneta je Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti, dok je priča Generalne skupštine, na nivou UN, mnogo manje ozbiljna i nije obavezujuća. Kao rezultat te Miloševićeve politike, ipak, je ostala nekakva nada na povratak vojske i policije na Kosovo. Ova "pobeda" je definitivan gubitak Kosova, posle koje više nije ostalo ništa da se kaže i sve što se govori samo dodaje odgovornost na aktuelnu vlast.

Kako ocenjujete najavu predsednika Srbije za novom "diplomatskom ofanzivom", odnosno slanjem 50 emisara po svetu?
- Pa već su potrošeni milioni evra na kampanju po Ugandi, Čadu, Maliju... Takođe su potrošeni milioni na prethodna putovanja po evropskim zemljama u cilju navodnog priključivanja Srbije EU do 2014, pa je i tu vlast doživela poraz. Spisak tih troškova je ogroman i izgleda ne prestaje. Najava slanja 50 predstavnika po svetu da zemljama "tumače" mišljenje Suda pravde je neverovatna arogancija koja će dovesti do brukanja Srbije. Pa te zemlje imaju političare koji umeju da čitaju i koji Srbiju već posmatraju kao neuravnotežen slučaj.
 

Vraćeni smo u 90-te   Koji je, po vašem mišljenju, dalji rasplet događaja? - Postoje tri osnovna smera verovatnog daljeg raspleta. Prvo, slede brojna nova priznanja Kosova. Drugo, sledi potpuno zaustavljanje evropske integracije Srbije dok ne prizna Kosovo.   U stvari, Srbija je sada moralno obavezna da prizna Kosovo, jer je ona tražila ovo mišljenje. Kada tražite savetodavno mišljenje, osim ako niste potpuno nemoralni, time automatski kažete da ćete ga prihvatiti.   Ne možete tražiti mišljenje i to proglasiti svojom pobedom, a onda to mišljenje ignorisati. Evropa Srbiji neće dozvoliti da se tako ponaša, to je isti onaj manir obmana koji je već sankcionisan usporavanjem evropske integracije.   Treće, eskaliraće nove unutrašnje krize u Srbiji i ona neće imati izbora osim da prizna Kosovo, jer će u suprotnom biti pocepana u delove. Ovo je spoljnopolitički preokret koji nas je vratio u 1991.

Šta bi Tadić onda trebalo da uradi?
- Predsednik bi trebalo da se smiri, da prihvati stav Suda pravde i da ozbiljno traži stručan savet i u zemlji i van nje u pogledu toga šta se još može učiniti da se zaštite Srbi na Kosovu.

Sada je jedino realno da se za njih traži suštinska autonomija kakvu je Beograd svojevremeno, tokom pregovora, nudio kosovskim Albancima. Boris Tadić treba da diplomatiju u vezi sa Kosovom prepusti ljudima oko sebe koji su imali dobre i hrabre ideje i bili uspešni u tom poslu.

U njegovom okruženju trenutno je samo jedan takav političar - Vuk Drašković.

Da li je u toj strategiji Srbije, ipak, bilo ispravnije poslušati predlog DSS-a?
- Predlog DSS-a je bio da se podnesu tužbe protiv zemalja koje su priznale Kosovo. Te tužbe bi se rešavale drugačijom procedurom i imale bi, verovatno, više izgleda da budu povoljnije rešavane za Srbiju.

Međutim, ni DSS nije bio potpuno u pravu, jer se na taj način ne mogu rešavati sporovi.

Šta je onda trebalo uraditi?
- Trebalo je izbeći bilo kakve postupke pred Sudom pravde i voditi ozbiljnu bilateralnu diplomatiju sa SAD i zemljama EU da se napravi teritorijalna reorganizacija Kosova i da se svim srpskim manastirima garantuje ekstrateritorijalni status.

To je bio pravi i stvaran cilj, koji je potpuno kompromitovan i sada je izgubljen. Sada nema više nikakvih izgleda za podelu. Kosovo je izgubljeno u celini.

Može li uopšte Srbija posle ove presude da bilo šta učini i šta biste vi posavetovali državni vrh?
- Sada je kasno, a državni vrh do sada nije slušao nijedan savet. Zato treba biti vrlo jasan. Potrebno je odmah napraviti nova zaduženja u okviru vladajuće koalicije, jer je to jedini način da se Vlada održi sa bilo kakvim legitimitetom.

Potom je neophodno stupiti u razgovore sa Prištinom i prihvatiti poziv Skendera Hisenija za uređivanje funkcionalnih odnosa i, na kraju, treba smanjiti enormne troškove za putovanja ljudi koji nisu za to stručni na diplomatske skupove i taj posao prepustiti diplomatskoj mreži koja je već postavljena. Ne sme se više razbacivati novac građana Srbije na promašena putovanja i kampanje po egzotičnim delovima sveta.

Većina Srba se neće složiti oko pregovora sa Prištinom?
- Sa kosovskim Albancima se mora razgovarati jer nisu oni izvor naših problema, već smo to mi sami. To se najbolje vidi iz ovog pucnja u sopstveno koleno koji smo upravo izveli u Sudu pravde.