Zbrinuti smo, do neba hvala!

Njenim mukama, međutim, tu nije bio kraj. Da bi mogla da se useli u kuću, koja je obezbeđena donacijama naših čitalaca, morala je da uradi i najosnovnije popravke, zato što je kuća prokišnjavala, a zidovi su bili prekriveni memlom zbog vlage zbog čega se i zadužila.

Kako bi Vuku i njene mališane usrećili u ime njihovih dobročinitelja iz daleka, to smo se i zaputili u Mramorak i to ne samo sa novčanom donacijom, već i sa punom torbom poklona anonimnih donatora iz Frankfurta. Suncem okupan dan, proleće u punom jeku, slutili su na radost. Ispred njihove kapije na novoj adresi dočekali su nas Vuka i blizanac Davor, ni ne sluteći da u posetu nismo došli praznih ruku. Usledio je mali obilazak prostorija kuće i dvorišta.

Najmlađi Davor, koji je operisan od tumora na mozgu, sa ponosom nam je pokazao svoj mali tobogan postavljen u dvorištu gde se nekoliko puta spustio. Blizanci, Davor i Dijana nisu skidali osmeh sa lica, baš kao ni Vuka, koja nam je sa ponosom pričala šta je sve urađeno i koliko je zahvalna čitaocima "Vesti", koji su njenu decu spasli muka.

Mi smo samo sa zadovoljstvom mogli da konstatujemo da je ova hrabra majka sa onim što joj je poklonjeno, učinila najviše što je mogla. Okrečila i ušuškala sve prostorije, postavila podove, ubacila najosnovniji nameštaj, pokosila dvorište i pripremila ga da posadi bašticu sa povrćem. Svako dete dobilo je svoj kutak, a Vuka kuhinju i kupatilo o čemu je sve do skoro samo maštala. Nastavak borbe za njenih troje mališana i dalje predstoji, čega je svesna, ali sa novim početkom, polet joj ne nedostaje.

Kada smo Vuki rekli da pokloni u vidu igračaka i garderobe nisu jedini razlog zbog kojeg smo došli, već i da joj uručimo novčanu pomoć dobročinitelja iz Sidneja, u trenu su zaiskrile suze, olakšanje i neopisiva radost.

- Ne mogu da opišem kako se osećam. Da nam je neko prošle godine rekao da ćemo biti svoji na svome i da ćemo izaći iz pakla u kome smo se godinama nalazili, nisam sigurna da bih mu poverovala. Iako sam se nadala stalno i verovala da ima nade da i moja deca odrastaju kao sva druga i da se ne stide, opet nisam bila sigurna da li ćemo ikada dočekati ovakav dan. Još tri života da živim, ne mogu dovoljno da se zahvalim svim dobrim ljudima koji su bili uz nas od kad je akcija posredstvom vašeg lista krenula. Blagosiljaću ih sve poimence dokle god sam živa. Spasli su nas gladi, studi, omogućili odlaske na preglede najmlađem sinu u Beograd, lekove, pelene, dečja kolica, a sada i omogućili krov nad glavom. Da nije bilo "Vesti" i svih tih divnih ljudi od Evrope do Australije, ništa od svega ovog ne bi bilo moguće, a iskrena da budem, ne znam ni šta bi sa nama bilo. Ostaću svima večiti dužnik - rekla je u dahu Vuka, a potom dodala:

- Hvala na prelepim poklonima, hvala na ovoj donaciji iz Sidneja koja nas je opet spasla velikih nevolja u koje smo zapali. Hvala i divnom Dragoljubu iz Beča na donaciji od 100 evra, koju nam je poslao na kućni prag, kao i Martinu Marjanoviću koji nam je uputio pomoć od 1.000 dinara. Prezahvalna sam, jer ću odmah isplatiti dugovanja majstorima, a za ono što preostane platiti dažbine i kupiti namirnice. Bog im dao svako dobro, zdravlje i neizmernu sreću. Konačno mogu da predahnem. Zbrinuti smo u potpunosti, našoj sreći, zaista, nema kraja!

Dok smo razgovarali sa Vukom, deca su radoznalo gledala igračke i garderobicu. Mali Davor, koji voli da igra fudbal odmah je izabrao i obukao dres, dok je njegov brat Sava, čim pre zagrlio jednu plišanu kucu, a Dijana za sebe izabrala jedan par pantalona. Svaki poklon dočekali su sa oduševljenjem. Posebno imajući u vidu da se Vuka, kao i svaki roditelj, mnogo čega odriče da bi deci bar nešto priuštila.

- Hvala dobrim čikama i tetama na svim poklonima! Sve ih mnogo volimo - rekli su uglas Dijana i Davor na rastanku sa našom ekipom, dok je maleni Sava slao poljupce.