Ples leda i vatre

I posle tame dođe svetlo! Ne postoji osoba na planeti koja se u jednom trenutku nije zapitala odakle je potekao život. Religija i naučnici vekovima vode tihi rat o ovom odgovoru. Od davnina različiti narodi su na različite načine pokušavali da objasne postojanje sveta.

Tako su se rađale legende koje često imaju skrivene poruke. U nordijskoj mitologiji pre zore vremena i pre nego što je svet nastao postojala je samo ogromna praznina zvana Ginungagap. Na severu tame nalazi se mesto zvano Niflheim sačinjeno od leda, magle i mraza. Na jugu lebdela je zemlja vatre, dima i lave Muspelheim.

U jednom trenutku led i vatra su se spojili i ogromnu prazninu su ispunili džin Imir i krava Audhumla. Od znoja prvog giganta tokom sna iznikla su još dva diva. Sveta krava je lizala blok slanog leda i iz njega je prvo izašla ljudska kosa, a zatim glava i telo. Čovek koji je izrastao iz slane stene bio je Buri, prvi od bogova i predak oca svih bogova Odina. Potomci Burija će obeležiti vikinške legende i ubiti prvog džina Imira.

Odin i njegova dva brata su u velikoj bici odlučili da Imirovo telo odvuku u središte praznine. Njegova krv je postala okean, reke i jezera, meso je postalo zemlja, kosti planine. Od zuba diva napravljene su stene, kosa je postala drveće i trava, a trepavice svet ljudi Midgard. Bogovi su bacili u vazduh mozak od koga su nastali oblaci, a Imirova lobanja je bila nebo. Od vatrenih iskri napravili su zvezde i planeta Zemlja je stvorena.

Indijanska legenda kaže da je na početku svet izgledao mnogo drugačije. Svet vode bio je nastanjen bićima kojima je vazduh smetao, dok su u nebeskom carstvu živeli magični ljudi sa životinjama i biljkama. Ova dva sveta su bila povezana drvetom života. Njegovo korenje bilo je ulaz u podzemni svet. Jednog dana jedna žena je bila radoznala, razgrnula je žile i ugledala rupu. Neoprezno se nagla i pala u ponor. Dok je padala shvatila je da u ruci drži samo malo zemlje iz svog nebeskog kraljevstva. Ptice su se udružile i ublažile joj pad dok su se vodene životinje zajedničkim snagama iz utrobe okeana izvukle na kopno kako bi ova Nebeska žena imala gde da živi. Ubrzo je rodila ćerku koja je rasla božanskom brzinom.

Ona se zaljubila u biće poznatije kao Zapadni vetar i dobila blizance. Prvo dete je dobilo ime Desnoruki, a drugo Levoruki. Na porođaju je preminula. Nebeska žena je odlučila da neguje unuke. Sahranila je ćerku i na njen grob položila šaku zemlje koju je ponela iz nebeskog carstva. Priroda je pobujala i iznikla je trava, jagode i sveti duvan. Desnoruki blizanac je imao moć da stvara. Načinio je cveće, leptire, planine, brda i životinje. Levoruki je stvorio zmije, trnje na ružama munje... Zajedno su udahnuli život čoveku i podarili mu mane i vrline. Kada je Nebeska žena bila na kraju života, braća nisu mogla da se dogovore gde će je sahraniti. U svađi odlučili su da njenu glavu bace u nebeski svet i od nje je nastao mesec. Spoznali su da ne mogu da žive zajedno pa je Desnoruki postao dan, dok je Levoruki postao vesnik noći.

Drevna egipatska civilizacija je na sve načine pokušavala da se približi bogovima. Postoji nekoliko priča o nastanku doma ljudi. Jedna od najpoznatijih kaže da su Egipćani verovali da je čitav svemir i tama imala ime - Nun. On je bio sačinjen od vode i mraka. Jednog dana iz njega je iznikao lotosov cvet zajedno sa zemljom. Lotosov cvet je udahnuo život faraonskom Egiptu. Prilikom nastanka sveta, plutao je tamnim vodama sa zatvorenim laticama, kada su se latice otvorile iz cveta se uzdigao bog sunca Ra. U cvetu lotosa sunce je spavalo i ujutru ponovo izlazilo.