Osam duša u deset kvadrata
Istina, mnogi su nas zvali da posetimo porodicu Halitović iz prigradskog naselja Dubovo, isticali su da su Mithat (37) i njegova supruga Selvija (34) dobri, radni i pošteni ljudi, da se grčevito bore za koru hleba i da jedva prehranjuju svojih šestoro mališana.
- Znaju komšije kako živimo. Mnogi se trude da nam pomognu, posebno ovih dana u vreme Ramazana (muslimanskog posta) kada valja činiti dobra dela. Zahvalni smo im za sve što čine za nas, pa i za dolazak ekipe "Vesti" - ističe glava porodice, slabašni i bolešljivi Mithat Halitović i dodaje:
Cvokoću dok se kupaju
- Kad je toplo decu kupam na livadi ispred kuće. Kad je zima u jednom ćošku naše brvnare. Teško je za sve obezbediti toplu vodu, pa Ramiz, Medina, Adel, Meliha, Hurija i Anel cvokoću i plaču dok se kupaju. Medina je u školi crtala kupatilo i rekla učiteljici da živi za dan kada će se i ona, kao i druga deca, okupati u svom kupatilu - tužno će Selvija Halitović.
- Jedno čime smo bogati su naša deca: Ramiz (12), Medina (10) Adel (8), Meliha (7), Hurija (6) i Anel (4). Oni su naše jedino blago, ničega drugog nemamo. Živimo u trošnoj baraci bez vode i struje, a da bi nam bilo toplije i da se zimi ne bismo posmrzavali, svi se zbijemo u jednu sobicu od desetak kvadrata. U njoj još ni šporet nemamo, ali se grejemo dotrajalom furunom. Leto je, a kad pomislim na zimu, kosti mi se zalede. Prošlu smo jedva pregurali, sledeću ne smemo da čekamo totalno nezaštićeni.
Žali se Mithat i naglašava da bi sa 2.000-3.000 evra utoplio svoju porodicu, ali da je to za njega samo pusti san.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
- Mi ne uspevamo ni hranu da obezbedimo. Često nam nestanu brašno i druge najosnovnije namirnice. Deca su loše obučena i obuvena, često i bez knjiga. O popravci barake ne smemo ni da razmišljamo, jer u kući nikad nemamo ni 100 evra - iskreno će Mithat.
Kad bi baraku uspeli da oblože stiroporom i nekom zaštitnom fasadom, da poprave krov koji prokišnjava, uvedu struju i vodu bilo bi lakše.
- Maštamo o najprostijem kupatilu i šporetu, kojim bismo se grejali i na kome bismo kuvali. Čini mi se ceo svet bi bio naš - priča Selvija Halitović.
Strahuje da će od pranja veša na rukama i sve na ledenoj česmi ispred barake "ostati bez ruku".
- Svaka pomoć bila bi nam zlata vredna. Sem simbolične socijale i pokoje dnevnice koju Mithat nadničeći (kad ima posla) zaradi, drugih prihoda nemamo. A deca, kao i sva deca, željna svega... Duša me zaboli kada se pohvale peticom u školi, a ja nemam ni za ručak, a kamoli čokoladu da im kupim. Verujemo u dobrotu i dobre ljude. Daće Bog, krenuće i nama. Kako god da bude, nećemo se predati i borićemo se za našu decu - poručuje na rastanku Selvija Halitović.