Bog vam dao sve što poželite
- Ove džakove brašna morala bi na leđima da nosim sve od graničnog prelaza Dračenovac (između Srbije i Crne Gore) do kuće. Koliko sam ih puta nosila kilometrima, po kiši, snegu, ledu... Danas je srećom lepo, pa mi je Hido Muratović dovezao džakove na 300 metara do kuće, hvala mu, taj nam čovek mnogo znači. Da nije njega bilo niko za nas ne bi znao, niti bi dobili bilo kakvu pomoć, možda bismo i pocrkali od gladi - priča Mihrija dok sa sinovima iz Muratovićevog vozila do kuće prebacuje džakove brašna i namirnice koje je dobila.
Za novu radost Mihrije Murić i njenih sinova pobrinuli su se Murat Kačar iz Belgije, koji im je poslao 100 evra, Izet Elkasević iz Amerike, donacijom od 100 dolara, i naš saradnik i humanitarac Hido Muratović prilogom od 50 evra, namirnicama i džakovima brašna.
- Brašno nam je najveći problem, jer ga mnogo trošimo, a teško dopremamo. Jedno vreme bićemo zbrinuti. Takva nam je sudbina, činimo sve da ekonomski ojačamo i da se sami izdržavamo, a nadamo se da ćemo u tome pre ili kasnije uspeti. Zahvalni smo do neba Muratu, Izetu i Hidu, ali i svima koji su nam ranije pomagali. Pred svako spavanje pomolim se Bogu za moju decu, ali i za sve te dobre ljude, neka ih čuva, nagradi i neka im podari sve što požele - priča Mihrija i dodaje:
- Ničega u kući nismo imali. Često smo i gladovali, deca su i u školu išla gladna, u pocepanim opancima i bez potrebnih knjiga. Morala sam da radim kao drvoseča da bih izdržavala i lečila šlogiranog i sada pokojnog supruga Abdulaha i prehranila sinove Ernesa i Enesa. Čitaoci "Vesti" su nam najpre kupili motornu testeru, pa kravu, a potom dve koze. Mnogo puta su nas brašnom, namirnicama i vrednim donacijama "vadili iz blata". Sada smo ojačali, imamo još i tele i mnogo jarića. Cilj nam je da formiramo stado i da proizvodimo kozji sir. Već iduće godine koza će biti još više, a stići će i prvi prihodi od sira.
Ništa od države
Godinama je Mihrija pokušavala da izdejstvuje neku pomoć ili "tuđu negu" za nepokretnog supruga Abdulaha. Obijala je mnoge pragove po Rožajama, bilo je raznih obećanja, ali od države Crne Gore nije dobila ni evro. Isto tako, pokušavala je da izdejstvuje socijalu ili neku stipendiju za sinove, ali ni tu nije naišla na razumevanje opštine i države.
- Iskrena da budem, više i ne želim da im se obraćam. Očito je to čisto gubljenje snage i vremena, jer za nas nemaju sluha - rekla je Mihrija.
Ovu hrabru gorštakinju život od rođenja nije mazio, naprotiv. Ali, nikad se nije predala i činila je sve što je u njenoj moći da se pridigne iz teške situacije "krvavim" radom.
- Sve sam sada podredila mojim sinovima. Stariji Ernes je učenik prvog razreda Srednje tehničke škole u Rožajama, a Enes je u osmom razredu osnovne škole u Baću. Samo za Ernesovu sobicu u Rožajama, autobuske karte i skromnu ishranu mesečno moram da stvorim bar 150 evra, za Enesa najmanje 50 evra. Deo najnovijih donacija potrošiću na njihovo školovanje, potrudiću se da koji evro zaradim i kao drvoseča, jedva čekam da počne sezona spremanja ogreva - ističe Mihrija.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.