Petak 25.05.2018.
00:20
O. Đoković - Vesti

Janković gasi požar?!

youtube.com/Rastko Jankovic
Životna uloga: Rastko Janković

Pošto Rastko u svojoj biografiji veže dve zemlje, Srbiju i Francusku, očekuje se da će njegovo predstojeće "kalemljenje" na našu Meku kulture, jedinu takve vrste u svetu, doneti smirenje tenzije i uspostavljanje rada u normalnim uslovima.

Tako će, na zadovoljstvo svih, biti stavljena tačka na skandal koji se najpre tumači ličnom netrepeljivošću direktora Radoslava Pavlovića i njegova dva službenika, kako ih naziva "ugovorcima" (potpisuju ugovore na godinu dana). Istina, vrata Kulturnog centra su za posetioce otvorena, naizgled, posao funkcioniše, ali i nije sve tako.

Radi boljeg razumevanja podsetimo na prethodna događanja koja, uzgred rečeno, još nisu svarili čak ni čitaoci "Vesti", pa se se povremeno obrate dopisništvu u Parizu tražeći informacije o obećavanom "ishodu po brzom postupku" i dokle je, uopšte, došla ucena direktora Pavlovića:"Ja ili oni"?

"Ja ili oni"

Zvaničnih izveštaja i odluka nema, iako je "zvanična istražna tročlana komisija" hitno došla u Pariz, odradila razgovore sa "zaraćenim stranama", napisala izveštaj, predala ga direktno nadležnom ministru spoljnih poslova Ivici Dačiću, ali do sada, kako stoje stvari, niko "nit' zbori, nit' romori".

Sve naizgled mirno, izuzev jedne zataškane istine: direktor Pavlović, prema vlastitoj čvrstoj odluci, realizuje svoju ucenu "ja ili oni", pismeno naređujući dvojici "ugovoraca" (Miki Ćirovski i Nikola Letić) da ne dolaze na posao dok se problem definitivno ne reši. Tako oni, uz znanje ambasadora i Ministarstva spoljnih poslova, ne dolaze na posao, ne ulaze u Kulturni centar, niti mu prilaze. Tako se ostvarila direktorova želja "ja bez njih".

Rođen u Parizu

Rastko Janković rođen je u Parizu, godinama je živeo u inostranstvu, poseduje diplomu beogradskog Fakulteta dramskih umetnosti, on je glumac koji je igrao u nekoliko naših i francuskih filmova, bio je i pevač, svira klavir, jedna od njegovih kompozicija je "Moj Beograd" za koju je uradio i spot.

Dakle, iz sveta je kulture, dobro poznaje obe zemlje, odlično govori francuski, naši dijasporci ga odranije poznaju kao dobronamernog čoveka, još i kao sponu matice i nas u rasejanju. Zato ga, ukoliko se obistine predviđanja i najave, očekuju jednodušne dobrodošlica i podrška.

Sa te tačke gledišta sledi pitanje šta se dešava u Kulturnom centru? Ništa, ukoliko se izuzme, ono što je primarno, odrađivanje programa koji više nije, kao pethodnih godina, jednomesečni, već bi se pre reklo stihijski, događaj po događaj, a moguće je da služi i kao potvrda da Kulturni centar može da deluje i bez dva prozvana "ugovorca".

Osvetničke namere

Krenimo redom, što je verovatno u svom izveštaju konstatovala i iz Beograda poslata Komisija. Dakle, je li bilo sukoba na granici fizičkog obračuna (prevrtanje radnog stola)? Jeste! Je li bilo psovanja majke, kao kapisle za eksploziju, kako je u svom pravdanju naveo direktor Pavlović? Nije! Jesu li o tome brujali mediji? Jesu! Je li se na putu do razrešenja situacije uključio Ivica Dačić? Jeste! Je li Komisija predala izveštaj Dačiću? Jeste! A zašto se ništa ne pomera sa mrtve tačke?

Hajde, budimo razumni, koliko su u ovom slučaju bitna dva "ugovorca"? Nimalo! Nestranački su ljudi, dakle, nebitni. Radoslav Pavlović je bitan.

Moglo se izbeći

Do svega ovoga, ipak, nije trebalo da dođe. Konflikt na radnom mestu nije nepoznanica, ali se rešava, ne ishitrenošću, agresivnošću, fizičkim obračunom i sujetom, već razgovorom i pogledom oči u oči. Tako je kod odraslih, samosvesnih ljudi. Nažalost, uvek ima i neko ko je seme zla, pa isprovocira, podbode, zakuva i - eto skandala. Očigledno da na to nije imun Kulturni centar Srbije.

Sledi pitanje, pošto nema reakcija, da li se očekuje da ovaj čvor razreši predsednik Aleksandar Vučić? A da li bi se ijedan predsednik države na svetu uključio u rešavanje prevrnutog stola, javno izrečenih kleveta i lične netrepeljivosti pojedinaca na radnom mestu, pa još tamo, u nekoj drugoj zemlji, daleko od očiju i srca? Odgovor je negativan.

Na sve to, u ovu ružnu skandal situaciju neočekivano je uvučen i ambasador Rajko Ristić, pa mu se naprasno pripisuju iskonstruisane stvari iz prošlosti, a koje se mogu tumačiti osvetničkim namerama, jer se zna od koga dolaze.

Ambasadoru mandat do jula

E, sada se u razradama nameće naredna zavrzlama: pošto su ambasador Ristić i direktor Pavlović članovi SNS-a, a nekako ispada da se ne podnose, presuda nije laka. Već smo ranije govorili, u julu prošle godine, o završetku četvorogodišnjeg mandata Rajka Ristića, kojem je produžen boravak u Parizu na godinu dana, do jula ove godine, a sve to na osnovu odlično urađenih velikih poslova (aerodrom, prečišćavanje vode, dolazak predsednika Emanuela Makrona u Srbiju), te nikako ne može biti reči o njegovom kaznenom opozivu, već samo normalnoj proceduri isteka mandata. Tu ne treba mešati "jabuke i kruške".

Sa ministrom savetnikom, istovremeno direktorom Kulturnog centra Radoslavom Pavlovćem, stvari stoje drugačije. Na bremenu su mu teški gresi. Prevrnuo je sto, napao službenika, isterao ga iz kancelarije, na nekoliko dana samoinicijativno obustavio rad Kulturnog centra, potom nepoštovanje diplomatskog kodeksa, u zvaničnim korespondencijama preskakanje ambasadora (što nije dopušteno), u sredstvima informisanja (takođe, nije dozvoljeno) davanje izjava i javno objavljivanja interne pošte koju je slao Ministarstvu spoljnih poslova, na to još traženje od dijaspore da mu donatorstvom kupi kola, odbijanje refundiranja Mikiju Ćirovskom avionske karte u visini od 511 evra...

Sve u svemu, evidentno je bilo nepomirljivo neslaganje direktora sa ambasadorom Ristićem, kao i sa dva službenika i oštre pritužbe na njihov rad, uz naglašavanje da je o validnosti napada i (ne)opravdanosti osuda, čvrst stav, zasigurno, zauzela Komisija.

2022 © - Vesti online