"Moj život je božja kazna, nikad nisam mogla da živim srećno"

Čečenka Koku Istambulova kaže da u svom dugom životu nije doživela nijedan srećan dan i da nema pojma kako joj je pošlo za rukom da poživi tako dugo. Ne voli meso, ali zato uživa u mlečnim proizvodima i veruje da je za ovako dug život zaslužan samo Bog. 

U njenoj ličnoj karti pod datumom rođenja upisan je 1. jun 1889. godine. Ako je to tačno, Istambulova je imala 27 godina u vreme ruske revolucije u kojoj je svrgnut car Nikolaj II, 55 godina kada je završen Drugi svetski rat, a 102 godine kada se urušio SSSR. 

- Vidim ljude koji se bave sportom i paze šta jedu da bi poživeli ovako dugo, a ja ništa od toga nisam radila i ne znam kako sam poživela ovoliko. Ali, život mi nije bio srećan. Uvek sam naporno radila, obrađivala zemlju. Umorna sam. Dug život za mene nije božji dar već kazna. 

Istambulova još prilično razgovetno govori, kreće se i hrani, ali je vid pomalo napušta. Tokom života izgubila je nekoliko dece uključujući i sina koji je umro kada mu je bilo šest godina. Jedina ćerka Tamara umrla je pre pet godina kada joj je bilo 104 godine. 

- Preživela sam ruski građanski rat i dolazak boljševika, Drugi svetski rat i naciste koji su nas proterali u Kazahstan i Sibir zbog optužbi za saradnju sa Staljinom. Sećam se kako su u tenkovima prolazili pored naše kuće. To je bilo strašno. Najgore nam je bilo u Kazahstanu jer su nas tamo mrzeli. Svaki dan sam sanjala o povratku kući, ali rad u vrtu mi je pomogao da ne mislim toliko na to. 

Seća se i razdoblja pod strogim islamskim pravilima koja su nalagala vrlo čedno oblačenje. 

- Baka me je tukla ako bi primetila da nisam dobro zamotala maramu i da mi se vidi komad vrata. Ali, kada su došli sovjeti, žene su počele malo ležernije da se oblače. Žao mi je što već nisam umrla. Ceo život sam naporno radila i nikada nisam imala vremena za uživanje ili zabavu. Kada sam radila, dani su mi brzo proletali, ali sada kada više ne mogu da radim jako se sporo vuku. U celom svom životu nisam imala nijedan srećan dan.

Nadležni kažu da su dokumenti Koku Istambulove izgubljeni tokom rusko-čečenskih sukoba, a datum rođenja u nova dokumenta je upisan naknadno. Penzioni fond kaže da u Rusiji živi 37 osoba starijih od 110 godina, ali je to teško proveriti jer nema pouzdanih pisanih dokumenata. Većina tih ljudi živi u Čečeniji koja je inače poznata po dugovečnosti svojih stanovnika.