Fudbalska publika, raspojasana vojska

"Trebalo je čovek da bude prisutan na ovoj utakmici, pa da vidi šta se sve radi i kakva su se sredstva upotrebljavala, samo da se dobije pobeda. Igralo se je neprijateljski, bezobzirno i dušmanski. Glavno je bilo da neko bude osakaćen, teško udaren, pa da se od strane onih, koji pojma nemaju o tome šta je sport, čuje smeh, odobravanje i zadovoljstvo. Sport je u Vranju stvorio čitave redove nezaposlenih i besposličara. Na svakom koraku moglo se opaziti gde se neki tuku, među sobom psuju i svađaju. Publika, ta nedisciplinovana masa i raspojasana vojska, čekala je da vidi ko će da bude teško fizički udaren, pa da uživa i na sav glas urla: "Bravo..."! Po završetku igre, sa sviju strana letele su kamenice i čuli se udarci. Primećivalo se bežanje pojedinih igrača".

(Novinar Ljubiša Stojković u "Vranjskim novinama" o fudbalskoj utakmici gradskih rivala Građanski i Hajduk, 1932)