Iza kulisa srpsko-turske saradnje (3): Davutoglov pohod na Balkan
Neki srpski analitičari ovu ideologiju pripisuju spoljnoj politici Republike Turske, kao i grupi islamista i konzervativnih turskih političara iz Anadolije. Neoosmanlijska interesna oblast obuhvata prostor Zakavkazja, Centralne Azije, Bliskog istoka i jugoistočne Evrope, odnosno Balkanskog poluostrva.
Bivši ministar spoljnih poslova Turske Ahmet Davutoglu je i šef odseka za međunarodne odnose Bijkent univerziteta je zaštitno ime ove navodne ideje. Prema mišljenju islamologa Darka Tanaskovića, Bijkent univerzitet je rasadnik neoosmanizma.
Davutoglu je autor kontroverznog dela "Strategijska dubina: međunarodni položaj Turske" (2001) u kome su predstavljeni principi neoosmanske ideologije, a koji su na političkoj pozornici najbliži principima partije Redžepa Tajipa Erdogana. Iznosi da je "Turska baštinik svih vekova osmanske prošlosti, tokom koje su postavljene trajne osnove u istorijskom, ekonomskom i mentalnom pogledu, da Turska i danas ima mogućnost i pravo da na tim prostorima igra posebnu ulogu", te da "Turska kao naslednica Otomanske imperije ne može biti epizodista, već protagonista na međunarodnoj sceni".
Na otvaranju konferencije Osmansko nasleđe i muslimanske zajednice Balkana danas u Sarajevu oktobra 2009, Ahmet Davutoglu je u svojstvu ministra spoljnih poslova Republike Turske izjavio:
- Mi želimo novi balkanski region utemeljen na političkim vrednostima, ekonomskoj međuzavisnosti i saradnji i kulturnoj harmoniji. To je bio otomanski Balkan. Mi ćemo obnoviti ovaj Balkan. Otomanska stoleća Balkana su uspešna priča, a sada je treba obnoviti.
Ko još voli koloniste
Atila Ješilada je istanbulski ekonomista i jedan od vodećih komentatora u Turskoj. Kaže da Turska očito ima problem s demokratskim zemljama kao što se vidi u odnosima sa Nemačkom, Holandijom, Austrijom i zapravo skoro svim zemljama EU.
- Kao što sam rekao, neootomanizam je san. Nikada nisam video da je kolonijalna sila dočekana otvorenih ruku u bivšoj koloniji. To Turskoj svakako nije uspelo na Bliskom istoku - izjavio je Ješilada za "Dojče vele" i dodao:
- Ne mislim ni da na Balkanu postoji veliki entuzijazam za tursku ekspanziju. Srbija je nacionalistička koliko i Turska, a rane rata u Bosni nisu zarasle kako treba. Na psihološkom nivou je približavanje moguće, ali je pod znakom pitanja da li će turske kompanije lagano prodreti u Srbiju. Podsetiću da Turska ima slične prednosti u ekonomskom pogledu u odnosu na Grčku, ali se ekspanzija na to tržište nikada nije dogodila jer grčko društvo ima zadršku prema Turskoj, kao što i mi imamo zadršku prema njima.
On objašnjava da bi za projekat obnove uticaja Osmanskog carstva, odnosno današnje Republike Turske kao njegove naslednice, kao "građevinski materijal" poslužilo muslimansko stanovništvo pojedinih regija. Bošnjake i Albance smatra za dva "temeljna i tradicionalna oslonca osmansko-panturkističke politike na Balkanu". Davutoglu prostor koji se sa zapada proteže od Bihaća, preko Federacije BiH, zatim Sandžaka, Kosova, Albanije, Makedonije, Kirdžalije do Trakije, smatra za koridor koje je od velike važnosti za Republiku Tursku.
Ovaj prostor je ranije definisan kao Zelena transverzala. Davutoglu opisuje tri koncentrična geopolitička kruga, odnosno turske interesne oblasti. U takozvanom unutrašnjem krugu se nalaze Kosovo, Albanija i Makedonija, u središnjem krugu su Srbija, Grčka, Bugarska i Bosna i Hercegovina, dok spoljašnji krug koji nije od primarne važnosti za Tursku čine Republika Hrvatska, Mađarska i Rumunija.
Promuslimanski interesi
Neoosmanizam se pojavljuje kao obnovljena osmanska ideologija i kao suprotnost kemalizmu u Tuskoj krajem dvadesetog veka. Ova ideologija bila je manje izražena u periodu Hladnog rata, iako neki smatraju da je turska okupacija Severnog Kipra deo neoosmanističkih planova. Islamisti smatraju da je moderna nacionalna država zasnovana na sekularnim vrednostima glavna prepreka za reislamizaciju turskog društva. Uvereni su da moderni sekularni poredak smanjuje politički uticaj Turske u odnosu na Osmansko carstvo koje se temeljilo na osnovama islama.
Profesor Darko Tanasković, stručnjak iz oblasti orijentalnih studija na Univerzitetu u Beogradu i svojevremeno ambasador Srbije u Ankari, kaže da su turski interesi u Srbiji nesumnjivo promuslimanski.
- Srbija nije povlašćen partner Turske u ovom regionu. Ta pozicija je rezervirana za Bosnu i Hercegovinu i Albaniju, kao i za muslimanske zajednice u ostalim državama Balkana, koje predstavljaju stalnu bazu i izvor regionalnog turskog uticaja - kaže on.