Vreme jakog dinara: Rodoljubi u državnoj službi
Roba je mogla da se naplaćuje u jednom novcu, a kusur prima u drugom, što je u dućanima i na pijacama izazivalo zbrke, ponekad i krvave glave. Vrednost dukata i drugog turskog novca je padala, pa su se Srbi okretali stabilnijim, austrijskim forintama. I tu je postojao nerealni, zvanični kurs prema kome se forinta menjala za 10 groša, i stvarni, "čaršijski" kurs, gde se dobijalo upola manje.
Ljubitelj preferansa
Poštenje Koste Cukića se pronosilo i pokolenjima ljubitelja kartanja. On je bio strasni igrač preferansa, o kome je napisao i priručnik, a za saigrače je birao samo ljude koji ne varaju. I dan-danas, kada neko "prljavo" igra preferans mogu se čuti stariji igrači koji ga upozoravaju: "Ili igraj po Cukićevim pravilima, ili ustaj i odlazi!"
Tako je šarolikost u monetama i složenom obračunavanju vrednosti rodila novo zanimanje, menjače ili sarafe. Oni su otvarali su neugledne radnjice na svakom varoškom ćošku, a posao je cvetao. Najpoznatiji saraf je bio Davičo Hajim, koji je radio za kneza Miloša Obrenovića a u Beogradu je imao menjačnicu još od 1816.
Novčanom haosu, koji je kočio uspon privrede, na put su stali napredni ekonomisti, a među njima posebno Konstantin Kosta Cukić, veliki stručnjak, vizionar i rodoljub. Pošto se založio da se 1868. usvoji prvi zakon o kovanju novca, prvo bakarnog, potom srebrnog, kao jedinstveno platežno sredstvo uveden je dinar, kako se srpski novac zvao još u srednjem veku.
Kosta Cukić i njegova supruga su važili za najkulturniji par u Srbiji. Gimnaziju je završio u Beču, a fakultet i doktorat u Hajdelbergu. Kako se ubrzo pokazalo da ekonomiju ima u malom prstu, mogao je da bira i položaj i zemlju, a on se vratio u otadžbinu, gde je bio profesor, potom i rektor Liceja. Napisao je i prvi udžbenik "Državna ekonomija", u tri toma.
Kad mu je knez Miloš ponudio da obrazuje novu vladu, Cukića kao da je grom udario: "Mlad sam gospodaru, ima starijih, meni su samo 33 godine, nemojte". Miloš se na ovaj korak odlučio samo na nagovor sina Mihaila, i sa olakšanjem je prihvatio odgovor, a kasnije svuda ogovarao nesuđenog premijera: "Velim ja, nije vlast za tunjave."
U stvari, gospodar Srbije nije cenio Cukića samo zato što ovaj nije bio plećat i glavat, pa se mladi knez u očevo ime izvinjavao: "Šta ćete, gosn Cukiću, babo samo takve uzima za državne činovnike."
Cukić je bio nizak, suvonjav, kratkovid, ali i izuzetno skroman, što je Mihailu bilo važnije od neugledne spoljašnosti. Čim je nasledio presto, knez je najboljem ekonomisti u zemlji poverio ministarstvo finansija. Kosta Cukić je reformisao poreski sistem i uveo davanja prema imućnosti, ali je bolje rezultate sprečilo to što su seljaci uz pomoć opštinskih činovnika lagali o svojoj imovini i sakrivali je od popisa. Uspeo je da znatno poveća državni budžet, a 1862. godine osnovao je Upravu fondova, prvu kreditnu instituciju u zemlji, koja će preduzetnicima davati jeftine kredite, a ugušiti zelenaštvo.
Zakon tržišta
Kosta Cukić bio vrlo liberalan u svom delokrugu, smatrajući da zakoni tržišta moraju da upravljaju ekonomijom, a da državna vlast svojim uplitanjem može samo da je pokvari: "Vlada neka se samo toliko u ekonomska zanimanja naroda meša koliko tek da prepreke uklanja, koje radinosti na putu stoje i koje pojedinci ukloniti ne bi mogli. Inače neka neograničenu slobodu u radinosti, osobito u stranoj trgovini, dozvoli."
Skoro osam godina, Cukić je upravljao državnim novcem, a da ništa za sebe nije stekao. Smatrao je čak da mu je plata prevelika, pa ju je smanjivao, i na kraju doterao do prihoda običnog činovnika, iako je uporedo radio i kao zastupnik ministra prosvete. Obnovio je osnovne škole, unapredio školski sistem, Licej pretvorio u Veliku školu, a Društvo srpske slovesnosti u Srpsko učeno društvo, preteču Akademije nauka.
Ubistvom kneza Mihaila prestala je Cukiću ministarska služba, a počela diplomatska. U Beču je postao prvi srpski poslanik. Tu je i umro, u 53. godini od tuberkuloze, bez prebijene pare, što je tada bilo neobično za visoke državne službenike. Zato se za poštene ministre dugo govorilo: "Čestit kao Cukić."