Nikada nećete uspeti da napravite napuljsku picu, evo i zašto

Da bi dobila odobrenje ove organizacije, pica mora da bude napravljena po tačno određenim pravilima, koja su izuzetno stroga. 

Uzmimo za početak testo. 

Ono mora da bude izrađeno od najfinijeg belog brašna koje je moguće kupiti - tipa 00. (Uz par izuzetaka, u zavisnosti od klime, dozvoljeno je i brašno tipa 0, između 5 i 20 odsto). PH vrednost vode sa kojom se meša brašno mora da bude između 6 i 7, sa 60-80 miligrama kalcijuma po litru, i temperature 20-22 stepena Celzijusova. 

Kvasac mora da bude bež boje, sa niskim procentom kiselosti, i ne sme da se nalazi u pakovanju manjem od 25 grama, kao ni većem od 500 grama. 

Kada ste umesili testo, potrebno je da ga ostavite neko vreme na temperaturi od 25 stepeni Celzijusovih, sa PH vrednošću 5,87 i gustine 0,77 grama po kubnom centimetru. 

A sada dolazimo i do nadeva. 

Paradajz koji stavite na picu morao bi da potiče iz jednog od tri sledeća mesta - Sarneze-Noćerino, Vezuv ili Korbara. Isto važi i za mocarelu, koja bi trebalo da potiče iz nekoliko italijanskih gradova. 

Kada je reč o varijacama, nemate mnogo izbora. Možete da napravite picu marinaru, sa paradajzom, belim lukom, origanom, maslinovim uljem i malo soli (nema uopšte sira); ili margaritu, sa mocarelom, paradajzom, svežim bosiljkom i rendanim tvrdim kačkavaljem. 

S obzirom na tako veliki broj pravila, logično je pomisliti da je ovaj recept usavršavan vekovima. Ali udruženje je osnovano tek 1984. godine, "sa ciljem da se sačuva tradicija i spreči da se svako parče smrznutog testa u prodavnici nazove napuljskom picom", piše Kjurioziti. 

Trebalo bi imati u vidu da, čak i kada se majstori pridržavaju svih pravila, ne reaguje svako testo isto na svaku peć. Udruženje zato smatra da savršen recept ne postoji, ali da se majstorima mogu dati neke osnovne smernice, i da je dalje umetnost šta će oni napraviti od toga.