Sputnjik: Kako bi izgledao rat Amerike i Irana?
SAD - najmoćnija sila sveta
Izlaskom iz nuklearnog sporazuma sa Iranom, predsednik SAD Donald Tramp je, prema mišljenju vojnog analitičara Aleksandra Radića, kupio manevarski prostor za bilo koju opciju koja bi mogla da se planira i ostvari u skorijoj budućnosti. Potezi koji su dosad učinjeni su, pre svega, političke prirode i utoliko je moguće ući u neki novi model pregovora i pritisaka prema Iranu, što je očigledno cilj Vašingtona. Istovremeno, otvoren je put direktnoj vojnoj intervenciji.
Ukoliko bi prevagnula opcija vojne intervencije, poredeći vojne resurse i mogućnosti Irana i SAD, Radić navodi da su Amerikanci sa saveznicima ili bez njih, najmoćnija sila sveta, da imaju visoku tehnologiju i tu privilegiju da, u odnosu na druge zemlje, mogu doslovce da razmeste svoje snage na čitavom prostoru koji mogu da pokriju njihovi borbeni avioni i ratni brodovi. I da nije sporno da Iran tehnološki ne može da se suprostavi Sjedinjenim Državama.
- Iransko naoružanje, uz izuzetak nešto sredstava ruske proizvodnje, uglavnom i vodi poreklo iz SAD, a to su nabavke iz vremena šaha Reza Pahlavija. I količine borbenih sredstava koje ima iranska vojska u realnoj upotrebi dosta su skromne. Donekle menja sliku to što su dobili sisteme protivvazdušne odbrane iz Rusije, ali to nije presudni element u proceni vojnih kapaciteta - kaže ovaj vojni analitičar.
Prednost Irana - paravojne snage na terenu
- Snaga Irana nije u mogućnosti vođenja konvencionalnog sukoba nego u činjenici da kontroliše veliki broj paravojnih snaga, i ako treba i ekstremista, na pojasu od juga Libana (gde se nalazi Hezbolah), Sirije, Iraka, i oni na terenu mogu da izazovu jako velike neprilike Amerikancima.
Razvoj prilika u Siriji doveo je do premoći Irana, favoriti Teherana sada su etablirani i koriste to što su uz pomoć ruske vojne moći povratili kontrolu nad terenom u Siriji. Sad se vodi vrlo žustra, komplikovana politička igra. I u tom kontekstu treba videti poruke koje su došle iz Izraela Rusiji i insistiranje na dobrim odnosima koje Izrael ima sa ruskom vojskom - objašnjava Radić.
Iskustva sa američkim operacijama pokazuju da ako nisu sa radikalnim ciljem, kao što je to bila okupacija Iraka 2003, ukazuje Radić, onda su kratkotrajne, jer Amerikanci ipak imaju, koliko god da su velika sila, i ograničene resurse.
- Međutim, mnogo bitniji faktor je politički ambijent, jer ne može da se očekuje bez ozbiljnih političkih posledica da se duže vreme vodi žestoka kampanja. Kad nešto radite dan-dva-tri, onda to možete uslovno medijski da pokrijete, ali ako bi se takav sukob odužio, onda bi bila data prilika Iranu da uzvrati sredstvima kojima raspolaže, a to su udari na terenu - od eventualnih napada na Izrael, pa do napada na američke jedinice i infrastrukturu na širem području Bliskog i Srednjeg istoka - zaključuje Aleksandar Radić.