Uz tebe smo Nikola

Lična arhiva

Članovi udruženja penzionera sa Zlatne obale

Igralo se, pevalo, pa i u kolo uhvatilo čak na drugom kraju sveta, a sve sa ciljem da se u otadžbini nekom pomogne, pa je tako prikupljeno i 700 dolara.

Ovaj prilog poslali su posredstvom naše sidnejske Redakcije uz toplo pismo u kome predsednik udruženja penzionera Dragan Dorić, između ostalog, piše:

"Kao što znate, Srpsko-australijski penzioneri su poslali korisnicima narodnih kuhinja Majka devet Jugovića iz Gračanice do sada 1.600 dolara i mi ih nikad nećemo zaboraviti. Ipak, teška sudbina i nesreća koja je zadesila mladog i talentovanog Nikolu Jovića iz Kosovske Mitrovice, a za koju smo saznali posredstvom naših "Vesti", sve nas je potresla. Bilo je tu i suza, ali u svakoj nesreći ima i zrnce sreće. Ponosni smo i mi što Nikola uprkos nedaćama niže uspehe u muzičkoj i redovnoj školi. Jednog dana, ako Bog da zdravlja, želja nam je da čujemo neku Nikolinu muziku ili njegovu omiljenu pesmu. Zato sam odmah pokrenuo akciju da mu pomognemo, da malo olakšamo život njemu, njegovoj majci i porodici koji se hrabro bore da Nikoli omoguće da se razvija i iskoristi pun životni potencijal, uprkos hendikepu. Tako smo i prikupili 700 dolara sa željom da se ovaj novčani dar uruči njegovoj majci Danijeli. Dragi Nikola, mnogo te volimo, ponosni smo na tebe i nikad te nećemo zaboraviti. Sa najtoplijim pozdravom sa Zlatne obale u ime svih članova Srpsko-australijskih penzionera, kao i moje lično ime, budi nam hrabar, izdržljiv, a mi ćemo uvek biti uz tebe i tvoju porodicu."

Prema želji naših humanih čitalaca iz daleke Australije, pomoć je već na putu za Kosovsku Mitrovicu. Zbog čega su poželeli da pomognu upravo mladom Nikoli, kao što su i naveli, razloga je više.

Podsećanja radi, Nikoli je još kao devetomesečnoj bebi ustanovljen maligni tumor očiju, zbog čega su mu amputirana oba oka.

Lična arhiva

Nastavlja sa uspesima

Kako majka Danijela Jović od pre nekoliko godina radi kao profesor književnosti u srednjoj ekonomskoj školi u Kosovskoj Mitrovici, to je i Nikola odlučio da upiše ovu školu, tačnije smer ekonomsko-finansijski tehničar. Prema rečima njegove požrtvovane majke, odlično se snašao, nastavlja sa odličnim ocenama i nije se pokajao što se za to odlučio. Takva odluka je ujedno i olakšanje za porodicu, jer uvek ima pratnju do škole i kuće.

Kad je došlo vreme da započne školovanje, nije to mogao da učini u svojoj rodnoj Mitrovici, zbog čega su roditelji zajedno sa Nikolom jedno vreme živeli na relaciji Beograd - Kosovska Mitrovica, kako bi mogao da pohađa Specijalnu školu za slepe i slabovide u Zemunu.

To je bio izuzetno težak period za njegovu porodicu. Nisu uspeli da se priviknu na novu sredinu, zbog čega su na kraju doneli odluku da se vrate kući, čim je Nikola bio osposobljen da se uklopi u redovnu nastavu.

Kako Jovići često ističu, nikad neće zaboraviti koliko su im čitaoci "Vesti" pomogli u tim teškim vremenima, kad je cela porodica često bila razdvojena i rastrzana zbog finansijskih poteškoća.

Ono što je sigurno to je da će ih i ovaj novopristigli prilog veoma obradovati, a šta će sve poručiti dobrotvorima koji su mislili na njih, saznaće u jednom od narednih izdanja našeg lista.