Opasan manevar Donalda Trampa
Kako god da se SAD postave prema Iranu, fer je reći da je Međunarodna agencija za atomsku energiju u februaru izvestila da se Iran od 2015. u potpunosti pridržava sporazuma.
Ali, niko u ovom trenutku ne može da predvidi šta će se dogoditi sa Iranom.
Kolin Kal, nekadašnji savetnik Trampovog prethodnika Baraka Obame, a sada profesor na Univerzitetu Stanford, i Vipin Naranga, asistent na odseku političkih nauka na Masačusetskom institutu za tehnologiju (MIT), u tekstu za "Vašington post" analizirali su Trampovu strategiju prema Iranu u odnosu na onu prema Severnoj Koreji s kojom se nada da će postići nuklearni sporazum posle predstojećeg samita sa Kim Džong Unom.
Tri pokušaja spasa
Posle francuskog predsednika Emanuela Makrona i nemačke kancelarke Angele Merkel, na noge Trampu došao je i britanski ministar spoljnih poslova Boris Džonson kako bi pokušao da ubedi prvog čoveka SAD da ne napuštaju nuklearni sporazum sa Iranom. Ni on, međutim, nije bio uspešan u svom pokušaju kao ni dvoje njegovih prethodnika.
Autori ocenjuju da ono što je primenjivo na međunarodnom planu, kada je reč o odnosu Trampa prema Severnoj Koreji, je to da pretnje i "maksimalni pritisak" mogu da primoraju protivnike da pregovaraju o svojim nuklearnim programima u skladu s američkim uslovima.
Profesori dodaju i da Tramp misli da na samit sa Kimom ide kako bi mu bio predat ključ nuklearnog kraljevstva u zemlji, kao i da veruje da Kim pristaje na pregovore zbog sopstvene slabosti.
- Tramp misli da može da ode sa Kimovim nuklearnim oružjem, dok Kim misli da može da ode kao de fakto priznata nuklearna sila od strane predsednika SAD. Samo jedan može biti u pravu - tvrdi se u tekstu "Vašington post".
Autori teksta pišu da Trampovi nedostaci mogu biti opasni i za Iran i dodaju da se predsednik SAD zavarava ako izlazi iz sporazuma s Iranom verujući da može da nametne mnogo teže uslove za Teheran.
- U odsustvu konkretnih dokaza za kršenje nuklearnog sporazuma, bilo koji ekonomski pritisak koji SAD mogu da primene protiv Irana biće daleko slabiji od onog pre nego što je sporazum postignut. Podrška ne može da se očekuje od EU, Rusije i Kine, a nema govora da bi UN mogle da uvedu sankcije Iranu - pišu autori teksta.
Oni predviđaju i da će Teheran verovatno u početku igrati ulogu žrtve, uz pomoć koje će zabijati klinove u odnose između SAD i ostatka međunarodne zajednice, ali i da će u određenom trenutku početi da razvija delove nuklearnog programa.
U tekstu se ističe i da Tramp izvlači pogrešne lekcije iz Severne Koreje i primenjuje ih na Iran.
- Uspeh se zasniva na politici koja treba da obezbedi uzajamne ekonomske i bezbednosne garancije u zamenu za promenu državne politike prema tim programima - zaključuju autori.
Iranski nuklearni program tema je i za britanski "Obzerver" koji citira poverljive izvore i dokumente koji, navodno, otkrivaju da su Trampovi pomoćnici angažovali izraelsku privatnu obaveštajnu službu radi sakupljanja podataka za prljavu kampanju o ključnim pojedincima
Obamine administracije koji su pomagali u pregovorima o nuklearnom sporazumu s Iranom.
- Ljudi iz Trampovog tabora kontaktirali su privatne istražitelje u maju prošle godine kako bi došli do prljavih delova biografije Bena Roudsa, jednog od najvažnijih Obaminih savetnika za nacionalnu sigurnost, kao i o Kolinu Kalu, Obaminom pomoćniku - navodi se u tekstu koji prenosi "Obzerverova" sestrinska novina "Gardijan".
Prema dokumentima koje su videli autori "Observera", istražiteljima je rečeno da iskopaju sve iz ličnog života i političke karijere Roudsa i Kala, ali i potpredsednika Džo Bajdena, odnosno da se pozabave ličnim odnosima, učešćem u lobiranju s Iranom, kao i da li su lično ili politički imali koristi iz mirovnog sporazuma.
Dva scenarija
Ako Tramp istraje u svojoj odluci, ostatak sveta će se naći na nepoznatom terenu i primorani da se snalaze u zamršenoj mreži američkih sankcija koje su bile ukinute sporazumom, ali će verovatno biti ponovno uspostavljene, piše agencija AP.
Američka agencija napravila je i pregled mogućih scenarija za ono što ostaje i šta sledi zbog napuštanja sporazuma, prema kojim on ima dve opcije za ponovno nametanje sankcija.
Prva, koju su neki eksperti nazvali "nuklearnom opcijom", ponovo bi nametnula sve sankcije istovremeno.
Druga opcija je ponovno nametanje samo sankcija američkog državnog trezora. Nemačka, Francuska i Velika Britanija izjasnile su se da nemaju nameru da napuste sporazum čak i ako se SAD povuku, ali to možda nije bitno, jer je globalni finansijski sistem tako vezan za Njujork da bi bilo skoro nemoguće za bilo koga u svetu da nastavi da posluje s Iranom bez rizika da krši sankcije SAD.
Iranski odgovor
Muhamed Džavad Zarif, šef iranske diplomatije, izjavio je za AP da, ukoliko američki predsednik odluči da izađe iz sporazuma, i Iran će najverovatnije napustiti sporazum.- Ključno je pitanje da li će Iran nastaviti sa nuklearnim aktivnostima koje su izvan granica uspostavljenih sporazumom i koliko agresivno. Zatim se postavlja pitanje da li će Iran, ukoliko se oseti izigranim, preduzeti druge korake kako bi se osvetio poput testova balističkih raketa ili jačanja podrške militantnim grupama u inostranstvu - piše AP.