Utorak 08.05.2018.
00:30
Vestionline, Jutarnji.hr

Naučnici otkrili zašto antibitoci više ne deluju

pixabay.com
Bakterije postaju imune i hrane se antibioticima

Otkriće objavljeno u časopisu "Nature Chemical Biology" moglo bi naučnicima da pomognu da genetski manipuliraju bakterijama kako bi "pojele" tone antibiotika iz industrijskog otpada i sa stočarskih farmi koji zagađuju tlo i vodene puteve.

- Pre deset godina naleteli smo na bakterije koje se mogu hraniti antibioticima i bili smo šokirani - kaže glavni autor studije Gautam Dantas, profesor imunologije na medicinskom fakultetu u Misuriju.

- Sada znamo kako im to uspeva i možemo početi razmišljati o tome da iskoristimo tu njihovu sposobnost kako bismo se riješili antibiotika ondje gde rade štetu.

Antibiotici su otkriveni dvadesetih godina prošlog veka i od tada su spasili desetke miliona života pobedama nad bakterijskim bolestima poput upale pluća, tuberkuloze i meningitisa.

Ali su s vremenom bakterije naučile kako da zvrate udarac i izgradile otpornost na iste lekove koji su ih nekda pouzdano uništavali.

Penicilin, izvorni antibiotik i svojedobno najupotrebljavaniji, danas se zbog toga propisuje sve manje.

Svetska zdravstvena organizacija često upozorava da svet ostaje bez učinkovitih antibiotika i prošle je godine pozvala vlade i velike farmaceutske kompanije da se angažuju na stvaraju nove generacije lekova za borbu protiv superotpornih bakterija.

Bakterije mogu steći otpornost kada pacijent ne završi lečenje do kraja i tako "polumrtvoj" bakteriji da šansu da se oporavi i izgradi imunitet.

Moderne industrija i poljoprivreda ubrzale su rast otpornosti na antibiotike zasićujući okolinu aktivnim lijekovima.

Bakterije lako dele genetski materijal. Kada otporna bakterija dopre u tlo ili u vodu, lako širi svoje otporne gene drugim vrstama bakterija koje su već tu.

Da bi ustanovili na koji način neke bakterije ne samo stiču otpornost nego se antibioticima i hrane, Dantas i kolege proučavali su četiri vrste bakterija za koje se znalo da bujaju kada se hrane penicilinom.

Otkrili su tri seta bakterijskih gena koji su za to zaslužni, ali i jednostanične organizme koji su naučili kako neutralizirati i odstraniti toksične molekule antibiotika, baš kao što kuvar zna odstraniti otrov iz japanske poslastice, ribe fugu, jedne od najsmrtonosnijih životinja sveta.

Nakon toga procesa, bakterijama su antibiotici bili dobra hrana.

Naučnici smatraju kako bi ta njihova sposobnost mogla biti jako korisna.

- S pametnim genetskim inženjeringom, možda bismo mogli da modofikujemo bakterije da razgrađuju antibiotike u okolini", kaže američki naučnik Terence Krofts.

Problem je u tome što bi trebalo pronaći metodu da se celi proces ubrza jer bakterije, iako su u tome vrlo učinkovite, antibiotike uništavaju jako sporo.

- Ali sada znamo kako to rade, a uvek je mnogo lakše nešto unaprediti nego otkriti - rekao je Dantas.

2019 © - Vesti online