Kakvi su Srbi vernici (2): Dođu nemoćni, odu zdravi

Stotine priča zabeležili su monasi ove svetinje. Među njima je i svedočanstvo o izlečenju teško bolesne Lene Juničaj.

- Meseca avgusta 1957. godine dovedoše u Gornji manastir teško bolesnu nevestu, koja bolovaše duže vremena, po imenu Lenu Junčaj, iz sela Drume (Tuzi). Doveli su je njen muž Leka i dever Nua. Toliko je bila bolesna, da su je sa železničke stanice Ostrog njen muž i dever sa mnogo teškoća i napora izneli do manastira. Po dolasku u Gornji manastir, odmah su ušli u crkvu i pristupili kivotu Svetog Vasilija. Zamolili su da se bolesnici očita molitva za ozdravljenje, što im je odmah udovoljeno. Po očitanoj molitvi, zamolili su da njihova bolesnica ostane malo i da odleži kod svetog kivota. I to im je bilo dopušteno. Bolesnica je zaspala kod svetog ćivota i spavala je blizu dva sata. Zatim su je probudili i pošli svome domu. Bolesnica se očigledno osećala bolje. Po dolasku svojoj kući, bolesnica je naglo počela osećati pridolazak zdravlja i uskoro potpuno ozdravila. Posle nekoliko dana, od njenog devera, koji je bio pismeniji od muža bolesnice, stiglo je pismo u kome Nua izveštava da je njegova snaha potpuno ozdravila - stoji u zapisu ostroških monaha.

I Radomir Pantović iz sela Gradac svedočio je o svom spasenju davne 1929. godine:
- Bio sam teško oboleo. Usled te bolesti izgubio sam i moć govora. Svi napori da se izlečim i da mi se govor povrati, bili su uzaludni. Tada se moj otac reši da me vodi u Ostrog. Uz veliki trud mog oca i uz moje nevolje, stigli smo u Gornji manastir, gde smo pristupili svecu. Tu mi je kaluđer čitao molitvu. Posle molitve ostao sam da malo zaspim u crkvi. Legao sam i zaspao. Kada sam se probudio, bio sam potpuno zdrav. Ništa nisam osećao da me boli i, na moju veliku radost, mogao sam da govorim. Ne malo bili su iznenađeni kaluđer i moj otac, i drugi koji su tu bili prisutni. Posle toga, svi zajednički zablagodarismo Bogu i Svetom Vasiliju, koji mi podari isceljenje. Sa svojim ocem, vratih se kući zdrav i veseo - ispričao je Radomir Pantović jednom od monaha koji je to požljivo zabeležio.

Mnogi poklonici nisu u mogućnosti da dovedu svoje bolesnike u manastir, ali donose njihovu odeću i šećer i ostavljaju je pod kivot svetitelja, da tu prenoći. Tom prilikom, čuvar kivota pročita molitvu nad dotičnim predmetima. Prilikom povratka, osvećene stvari uzimaju sa sobom i nose se bolesnicima, verujući da će im i na ovaj način Sveti Vasilije pomoći.