Politiko: Ko je srećan, a ko tužan zbog plana budžeta EK?

Ko je srećan, ko tužan, a ko besan zbog predloga budžeta EU za period od 2021. do 2027. je tema kojom se bavi briselski portal Politiko, koji ističe da "duga bitka tek predstoji ali neki pobednici i gubitnici već se naziru".

Navodeći u podnaslovima uz odgovarajuće emotikone, ko je pobednik, a ko gubitnik u planu budžeta Evropske komisije, Politiko je kao "srećne" naveo baltičke poljoprivrednike.

Poljoprivrednici u Estoniji, Letoniji i Litvaniji pojavljuju se "na iznenađenje" kao pobednici.

Dok će većina poljoprivrednika morati da "liže rane" zbog smanjenja od četiri odsto direktnih subvencija, baltički poljoprivrednici dobiće povećanje od 13.6 odsto, piše briselski portal.

Brisel planira da smanji novac zemljama koje su dobro radile posao do sada i da ga raspodeli na one koji nazadaju.

Predlogom budžeta, prema pisanju Politika, "besne su" Austrija, Danska, Holandija i Švedska.

Te četiri zemlje suočavaju se s dvostrukim udarcem - od njih se traži da povećaju svoje nacionalne doprinose, a treba da izgube popuste koje dobijaju.

Zvaničnici tih zemalja su negodovali, uz ucenu da je takav plan "daleko od prihvatljivog rešenja".

Vozači tenkova su oni koji su "srećni" predlogom budžeta, naveo je Politiko.

Brisel planira da izdvoji 6,5 milijardi evra iz svog fonda "Connecting Europe", radi nadogradnje infrastrukture s ciljem obezbeđivanja da ona bude prikladna za teška vojna vozila.

"Tužni i besni" su britanski naučnici, piše Politiko, koji navodi da će pronalaženje novca za najsavremenija istraživanja biti povećano u budućnosti.

Kako su naveli, istraživaci iz Ujedinjenog Kraljevstva biće van programa EU nakon 2020. godine.

Među "srećicima" su, prema pisanju portala, velike farmaceutske i inženjerske kompanije.

Velika imena kompanija kao što su "Merk", "Fajzer", "Erbas" i "Talis" su među onima koje učestvuju u istraživačkom programu EU, i samo su neke od onih koje će imati koristi od budžetskog plana Komisije.

Brisel planira da milijarde evra da kompanijama koje sarađuju sa akademicima na poljima kao što je zdravstvo da bi se rešavali veliki izazovi s kojima se suočava Evropa.

Zbog predloga budžeta "tužni" su gradonačelnici i regionalni lideri zbog rezova u kohezijskim fondovima, koji služe za pomoć siromašnim regionima da bi sustigli one bogate.

Ti rezovi iznosiće sedam odsto, a svoje negodovanje izneo je predsednik Saveta evropskih opština i regiona Stefano Bonakini.

On je istakao da će to biti "gubitak od 41 milijarde evra za lokalne i regionalne vlade", piše Politiko.