Marš ludila: Buđenje nacizma u narodu koji je Hitler zgazio
Akcija "Besmrtni puk" pokrenuta je pre jedne decenije u Rusiji i ubrzo je postala internacionalna - milioni ljudi širom sveta 9. maja izlaze na ulice noseći portrete svojih predaka koji su se borili protiv fašizma, kao svojevrsno podsećanje na slavne dane svetske istorije.
Međutim, za ukrajinsku ekstremno nacionalističku organizaciju "Bratstvo" i Dmitrija Korčinskog Besmrtni puk je "manevar ruske propagande". On je na Fejsbuku objavio da ukrajinski radikalni nacionalisti pripremaju kontramarš.
"Sa portretima naših pradedova i dedova iz Divizije 'Galicija' moramo pokazati vatnicima (pogrdan termin koji ukrajinski radikali koriste za Ruse i one koji podržavaju ruske vrednosti) da njihov Besmrtni puk i nije toliko besmrtan", napisao je Korčinski.
Trend veličanja nacizma nije se u Istočnoj Evropi prvi put pojavio u Ukrajini, niti je najava Korčinskog prva u ovoj zemlji koju razdiru, pored građanskog rata, i brojni drugi unutrašnji problemi i podele.
Međutim, kako kaže istoričar Predrag Marković, ono što se događa u pribaltičkim republikama (godišnji marševi u čast SS divizija, veličanje nacizma i uklanjanje antifašističkih obeležja) nije istovetan trend sa onim što se događa u Ukrajini.
Dok su baltičke republike od početka bile na strani nacizma, Ukrajinci su, zajedno sa svojom ruskom i beloruskom braćom, kaže Marković, podneli najveći teret borbe protiv fašizma. Belorusi su, objašnjava Marković, verovatno najveći mučenici borbe protiv nacizma jer je procenat građana stradalih od nacističke ruke najveći u toj zemlji.
- Taj broj, međutim, ogroman je i u Ukrajini. Deo Ukrajinaca borio se i na strani nacista, u Diviziji "Galicija" i drugim jedinicama, Ako u Ukrajini ima pameti, oni ne bi trebalo da ponove hrvatsku grešku, da odbace svoj antifašizam da bi se distancirali od Rusa - napominje Marković.
Nacisti su osnovali 1. Dobrovoljačku SS diviziju "Galicija" (14. Vafen SS grenadirsku diviziju) leta 1943, u momentu kada je Crvena armija odnosila prevagu u ratu. Oko 80.000 ukrajinskih dobrovoljaca iz regiona Galicije zaklelo se na vernost Adolfu Hitleru. Divizija Galicija učestvovala je u brojnim zločinima protiv antifašista, Jevreja i civilnog stanovništva u Poljskoj i Ukrajini.
Divizija je uništena tokom sovjetske operacije oslobođenja Lavova jula 1944, a od njenih ostataka formirana je 1. divizija takozvane Ukrajinske nacionalne armije. Ovoj jedinici pridodati su nacistički saradnici iz Češke i Slovačke i borili su se na ratištima u Jugoslaviji i Austriji, pre nego što se predala zapadnim saveznicima 10. maja 1945.
Rusija, Poljska i druge zemlje često su kritikovale ukrajinske vlasti zbog zatvaranja očiju pred pokušajima radikalnih nacionalista da glorifikuju i rehabilituju ukrajinske nacionaliste koju su tokom Drugog svetskog rata sarađivali sa nacistima.