Ljulja se tron partijskim liderima u Hrvatskoj?
Socijaldemokratska partija Hrvatske (SDP) je uvela neke promene za koje stranačko vođstvo tvrdi da predstavljaju korak ka demokratizaciji i decentralizaciji stranke, međutim činjenica je da se novim statutom dodatno učvršcuje položaj predsednika stranke i otežava njegova smena, piše Dojče vele.
Takođe, navodi se, predlog novog statuta Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) donosi neke pomake, ali ne onakve kakvi su prvobitno bili predloženi.
Modelom "jedan član - jedan glas" birali bi se predsednik, njegov zamenik i četiri potpredsednika, ali ne i svi članovi predsedništva, kojih je do sada bilo šest. Uvodi se mogućnost savetodavnog referenduma medu članstvom, ali ne za sva pitanja.
Pročitajte još:
Kako piše Dojče vele, pitanje unutarstranačke demokratije u vladajućoj stranci podgrejano je nakon pobune dela stranačkih prvaka protiv nametanja ratifikacije Istanbulske konvencije od strane predsednika stranke Andreja Plenkovića.
Pobunjena struja je insistirala da svako u Hrvatskom saboru glasa po savesti, a ne stranačkom diktatu.
Sada je jasno da slučaj nece doneti nikakve sankcije unutar HDZ, navodi DW i dodaje da se čini da je Plenković, zbog oslabljene pozicije, morao da prihvati određeni stepen unutarstranačke demokratije, što ga čini razlicitim od svojih prethodnika.
Docent na zagrebačkom Fakultetu političkih nauka, Dario Nikić Cakar, ocenjuje da Plenković zapravo nije imao drugog izbora.
- Javnost to očekuje od njega. Zato Plenković u ovom pogledu nema izbora. On načelno s tim verovatno nema nikakav problem, iako je sigurno svestan da bi to kratkoročno moglo da mu uzdrma poziciju - objasnio je mladi politikolog.
Kako DW navodi, Nikić Cakar je sa koleginicom Kristinom Ćelap pre dve godine na ovu temu u osam hrvatskih stranaka sproveo empirijsko istraživanje koje je pokazalo da je unutarstranačka demokratija u Hrvatskoj na izuzetno niskim granama.
U hrvatskim strankama moć je koncentrisana u uskom krugu oko predsednika stranke, odluke se donose netransparentno, a participacija članstva jedva da i postoji. Stranke se po pravilu opiru promenama i nastoje da sačuvaju okoštale oligarhijske strukture, piše Dojče vele.
Nikić Cakar smatra da se vide pozitivne promene u nekim strankama, koje su počele da se otvaraju, ne samo svojim članovima, nego i biračkom telu.
Međutim, skeptičan je kada je reč o tome koliko model "jedan član - jedan glas" doprinosi demokratizaciji stranaka.
Prema njegovom mišljenju, stranački vrhovi taj model vešto koriste za učvršcivanje pozicija, što je, kako se navodi, logično, s obzirom da su plebiscitarno izabrani šefovi pošteđeni kritika i pokušaja osporavanja.
U pogledu izbora kandidata za izborne liste u Hrvatskoj i dalje najvažniju ulogu imaju čelnici stranaka i uzak krug oko njih.
Ako sadašnji predlog partijskog "ustava" bude usvojen, HDZ-ovci će ubuduće imati mogućnost stranačkih predizbora za kandidate na listama za Sabor kao i kandidate na lokalnim izborima, ali to je predviđeno samo kao mogućnost, a ne obaveza.
- Pravo da određuju izborne liste stranačkim vođama daje neverovatnu moć, koja se kasnije odražava i na disciplinu članova poslaničkog kluba - upozorio je Nikić Cakar.
Hrvatska zaostaje i kada je reč o mogućnosti da članstvo učestvuje u izradi izbornih programa, navodi on.
Kako se ocenjuje, još je zanimljivija situacija u novim strankama, poput Mosta i Živog zida, koji je nedavno održao prvi stranacki kongres. Za razliku od tradicionalnih stranaka, Živi zid uopšte ne krije da mu nije stalo do demokratske procedure.
Kako Dojče vele piše, postavlja se pitanje da li takve stranke mogu da grade demokratsko društvo.
Penzionisani profesor političke psihologije Ivan Šiber uveren je da stranke moraju da se demokratizuju.
Kako podseća, demokratija se sastoji od prava većine da donosi odluke, obaveze većine da štiti i poštuje manjine, kao i od poštovanja pravila igre.
- Ista ta pravila igre, međutim, moraju biti poštovana i na unutarstranačkom nivou. Recimo glasanje po savesti treba da postoji u slučaju pitanja opšteg pogleda na svet, ali ne i kada se recimo glasa o budžetu, što je ključno za svaku stranku. Iako i unutar stranaka većina donosi odluke, većina mora zaštititi pravo manjine na različito mišljenje, ako to mišljenje ne odstupa od ključnih postulata stranke - zaključuje Šiber, prenosi Dojče vele.