Zaboravili nas i matica i diplomate
Zato ovako tumači:
- Digla se prašina oko Kulturnog centra Srbije u Parizu, promaja duva i u kabinetima Ambasade Srbije, pojedinci brane jedne ili kritikuju druge, ministar Dačić priprema novu ekipu za Francusku. Čini mi se da je narodu srpskom zastao dah u neizvesnosti i očekivanju čitavog raspleta.
Na to Kotarac glasno i iskreno pita:
- Ima li Srba u Francuskoj van Pariza? Šta oni misle o svim ovim zbivanjima? Pita li ih iko za njihovo mišljenje?
Kotarac i odgovara:
- Naravno da nas ima, nas "provincijalaca", ali smo manje-više zaboravljeni i od matice i od naših diplomatskih predstavnika. Zatvaranjem konzulata u Lionu ukinuli su nam i jedinu pupčanu vrpcu sa Srbijom. "Niz vodu nas pustili", verovatno, s namerom da se potpuno asimiliramo u francusko društvo.
A kako Dragana Kotarca dobro služi pamćenje, ovako se priseti:
- Niko u ministarstvu, dakle, ni ministar, ne posluša savet nekadašnjeg ambasadora Srbije Radomira Diklića. Govorio je: "Srbija je danas mala zemlja. U Parizu, u svetskoj metropoli je gotovo nevidljiva. Za ekonomsku, kulturnu i sportsku kooperaciju bolje je izgraditi mostove sa Lionom, sa lionskim područjem koje je veličine Srbije, nego sistematski juriti u Pariz". I to interesantno mišljenje ostalo je samo uspomena u nama koji živimo u ovim francuskim krajevima.
Dragan Kotarac redovno prati i široko sagledava aktuelna događanja, te ih i analizira:
- Ako pitate nekoga od članova Skupštine dijaspore Srba južne Francuske šta misli o "pariskoj problematici", odgovor je: "Ništa". Mi nismo bili ni bliže ni dalje uključeni u "pariska zbivanja", pa ni u ona interesantna uz pomoć kojih prikazujemo našu zemlju Francuzima, a još manje u ova sadašnja sa našom, nažalost, balkanskom karakteristikom.
Sve je na ministru
- Mi smo patriote, nekad možemo da budemo i vredni, kreativni, pa je na ministru da nas uključi u nove tokove naše diplomatsko-kulturne delatnosti u Francuskoj. Siguran sam da će videti koliko mnogo vredimo - zaključak je Dragana Kotarca, sekretara Skupštine dijaspore Srba Južne Francuske.
Ipak, Kotarac, kao predstavnik Srba u ovom delu Francuske, savesno razmišlja o iznalaženju leka, ako je to na osnovu iskustva, uopšte i moguće.
- Imamo li mi predlog za ministra, pogotovo kad se razmišlja o novoj ekipi, možda i novitetima u organizaciji? Znaju li oni da i mi van Pariza volimo kulturu? Zašto Kulturni centar Srbije ne bi mogao da postane "decentralizovan"? Mi smo spremni da učestvujemo u takvom projektu. Spremni smo da organizujemo, u saradnji sa Kulturnim centrom Srbije u Parizu, neku vrednu izložbu, u Lionu, u Marselju, Bordou ili književno veče ili bilo koju kulturnu manifestaciju koja približava Srbiju francuskim građanima. Zato bismo i poručili matici: "Još smo živi", samo što nas, ko zna iz kojih razloga, matica niti vidi niti čuje. Mi smo i dalje uporni. Nećemo se zaustaviti!
Uvek uz zemljake
Dragan Kotarac (67) rođen je u Požegi, koju je napustio pre 47 godina i nastanio se francuskom gradiću Tonon-le-Ban, na obali Ženevskog jezera. Završio je DIF, dugo se bavio sportom, bio trener fudbala, ali i direktor u svetu poznate vode Evian. Danas je penzioner, pomalo se bavi biznisom. Oduvek je vezan za maticu i od 1992. uz Milovana Jovanovića i Spasoja Krivokapića, jedan od lidera u okupljanjima zemljaka na jugu Francuske.
U svojoj sredini Kotarac se nametnuo i kao odličan pisac knjige na temu života između Istoka i Zapada. Monografija je pisana na francuskom i dobila je visoke ocene Francuza. Upravo zbog uspeha knjige, nizale su se i prezentacije, čak i u najvećoj francuskoj knjižari Fnak, a ono što ga je zabolelo je da nikad nije dobio odgovor iz Pariza, od crkve Sv. Sava i Kulturnog centra Srbije, a na molbu da udruženo sa Krivokapićem (knjiga istinitih dijasporskih priča, pisanih na srpskom jeziku) obave promociju svojih dela.