Titov "Galeb" mira i razdora (8): Juriš na belgijsku ambasadu

Ispočetka je iza ovog građanskog gneva stajao partijski aparat Jugoslavije. Smatralo se da su Belgijanci, kao bivši kolonisti ove afričke države, umešani u Lumumbino ubistvo.

Protest se usmerio ka ambasadi Belgije u Beogradu. Potpredsednik Savezne vlade Aleksandar Ranković najpre upoznaje Broza sa tim da su na vest o ubistvu Lumumbe "počela spontana reagovanja" Beograđana pred belgijskom ambasadom, jer su, 13. februara, čuli službenike ambasade kako "bučnom pijankom daju oduška svom zadovoljstvu".

Vređali im Partiju

"Ujutro 14. februara održali smo sastanak u Centralnom komitetu i dogovorili se da se u glavnim gradovima održe veći mitinzi i pretvore u ulične demonstracije", prijavljuje Ranković varnicu, od koje je toga dana u Beogradu nastao krš i lom.

U drugim gradovima i preduzećima sa svih mitinga i sastanaka na razne strane su upućena protestna pisma, tako da su uglavnom organizovano protekle sve manifestacije. Osim u Beogradu.

"Posle mitinga na nekoliko trgova na kojima su govorili Šane (Dušan Petrović), Neoričić (Milijan), Drulović (Milojko), studenti, žene i jedan student iz Togoa, desetine hiljada građana uputilo se pred belgijsku ambasadu", opisuje stari Brozov saborac i prvi policajac socijalističke Jugoslavije. 

"Demonstranti su izbacivali antikolonijalističke i druge odgovarajuće parole, dizali na ruke afričke i naše studente govornike i, potiskujući organe bezbednosti, približili se zgradi ambasade."

Na prilazima belgijskoj ambasadi već je bilo razmešteno oko 600 milicionera, vod konjičke milicije, barikade od desetak kamiona. Izgledalo je da će se moći ovladati situacijom.

" Ranković dalje navodi da su sa prozora belgijske ambasade neki službenici počeli da provociraju masu smejanjem i povicima: "Zar vas je to učila Komunistička partija!?"

- Neki su bacali i komade uglja na demonstrante - nastavlja Ranković .

- Tada je ogorčenost mase dostigla vrhunac i više je ni vatrogasni šmrkovi, ni konjica, ni suzavac nisu mogli zadržati. Došlo je do gužve i uzajamnog udaranja, a demonstranti su se probili do same zgrade, zapalili jedan belgijski automobil, upali u ambasadu i počeli izbacivati nameštaj i arhivu na zapaljena kola. Uz krajnje napore i odlučniji otpor milicionera i drugih službenika bezbednosti demonstranti su izbačeni iz zgrade u koju su prodrli do prvog sprata. Ambasador sa porodicom i osoblje povukli su se na gornje spratove i tako ostali čitavi...

Navodeći šta se dalje dešavalo na beogradskim ulicama, Ranković iznosi mnoge pojedinosti, u ono vreme prećutkivane u javnosti. Obaveštava Tita da je veći deo demonstranata, spajajući se sa drugim masovnim grupama na ulicama, krenuo prema stranim čitaonicama u Knez Mihailovoj ulici, ali je njihov juriš na čitaonice milicija drastičnim merama zadržala.

- Isto tako (demonstranti) nisu mogli prodreti do zgrade američke i francuske ambasade, samo je neko iz daljine praćkom slupao Francuzima prozore - precizira "drug Marko" završnicu protesta na beogradskim ulicama povodom ubistva Lumumbe koji je iniciran u režiji komunističkog Centralnog komiteta.

- Kamionima, vatrogasnim kolima i drugim sredstvima bile su već postavljene zapreke oko ovih i drugih ambasada i čitaonica. U demonstracijama je povređeno 45 organa bezbednosti i vatrogasaca i oko 40 građana, a teže samo jedan milicioner - izveštava Ranković.

Na kraju iznosi i kako "drugovi u Beogradu procenjuju posledice akcije Centralnog komiteta."

- Ocenjujemo da su demonstracije uspele i pored toga što su u Beogradu prešle željene okvire. Članovi CK i rukovodeći drugovi nisu bili dovoljno energični da spreče masu u ekscesima prema belgijskom predstavništvu, a naročito prema organima bezbednosti. U tome su se ispoljile sve slabosti i nepripremljenost rukovodstva na terenu, odsustvo konkretnog i energičnog reagovanja na licu mesta. Naše mere u toku događaja su bile neefikasne, jer drugovi, u više mahova upućivani da govore masi, često nisu uspeli da se probiju ili su bili zaglušeni samim parolama i protestima.

Drugih političkih ispada ili negativnih parola nije bilo. Sve je to, razume se, otežalo organima bezbednosti da vrše svoju, inače, nezahvalnu ulogu u ovakvim okolnostima. Oštrije su intervenisali samo u kritičnim slučajevima ili kada smo mi tražili. U cilju sticanja iskustva rukovodstvo CK će izvršiti analizu ovih događaja i sa zaključcima upoznati organizacije."

Brežnjev brži od Tita

Sadržaj jedne depeše pristigle na "Galeb" pokvario je raspoloženje Josipa Broza: odluka sovjetskog predsednika Leonida Brežnjeva da poseti Ganu, tačno 10 dana pre Tita, došla je neočekivano i za Gance.

Ubistvo Patrisa Lumumbe olakšalo je Sovjetima da predlože posetu u znak solidarnosti, nasuprot Zapadu, "a ne treba eliminisati ni nameru SSSR da na ovaj način ostvare posete Brežnjeva, kao šefa države, pre posete druga Predsednika", stajalo je u depeši.

Da se Brozova služba bezbednosti nije plašila da Tito afričke zemlje posećuje avionom, kao što je to učinio Brežnjev, sigurno je da sovjetski šef države ne bi bio Titova "prethodnica" već obrnuto.

Brežnjev je pre Tita posetio i Gvineju, gde je predsedniku Ahmetu Seku Tureu u vezi sa zbivanjima u Kongu rekao da je to "velika izdaja Ujedinjenih nacija".

KRAJ