Dojče vele: Strah i nada - jesmo li sledeća Trampova meta?

Možda… a onda bi usledio evropski odgovor koji bi gađao američki viski i motore. Šta to znači za Nemačku, a šta za EU?

Hoće li ili neće? Američki predsednik Donald Tramp ostavlja Evropljane da do poslednjeg trenutka drhte i da se nadaju. U sporu oko uvođenja viših američkih carina za uvoz čelika i aluminijuma, Tramp je Evropskoj uniji u martu odobrio grejs-period koji ističe 1. maja. Da li će sve ponovo prolongirati Ili će on napraviti trajni izuzetak za evropske proizvode? 

Za EU, a posebno za Nemačku, bio bi težak udarac ako bi od utorka kaznene carine za čelik bile povećane na 25, a za aluminijum na 10 odsto. EU drugi po veličini proizvođač čelika u svetu i svake godine u njoj se proizvede 177 miliona tona tog metala. To je jedanaest odsto ukupne svetske proizvodnje. Nemačka je glavni izvoznik u SAD, a slede Holandija, Italija, Španija, Velika Britanija i Švedska. 

Odluku o uvođenju carina Tramp, između ostalog, pravda evropskim, a posebno nemačkim suficitom u trgovini sa SAD. Za Nemačku su SAD najveće izvozno tržište, ali se, s druge strane, mnogo manje američke robe prodaje u Evropi. Tramp zato neumorno kritikuje: "Da ne poverujete - naš trgovinski deficit sa Evropskom unijom iznosi 151 milijardu dolara". Od toga na automobile i auto-delove otpada 50 milijardi. 

Nemački automobili su u SAD tražena roba, godišnje se proda 480.000 vozila. Istovremeno, nemački proizvođači automobila imaju svoje fabrike u SAD i odatle se mnogo više vozila plasira na to tržište nego što se uvozi iz Nemačke. Godišnje, takođe, nemački proizvođači iz SAD izvezu 493.000 automobila, pre svega u Kinu. Nemački poslodavci na taj način obezbeđuju priličan broj radnih mesta u SAD.

"Amerikancima koji proizvode automobile, na primer fabrici BMW u Spartanburgu (u Južnoj Karolini), potrebna je velika količina delova koja stiže iz Evrope. A ako Tramp na te delove bude uveo kaznene carine, to će ugroziti, a možda i uništiti, konkurentnost američkih proizvođača automobila", ocenjuje nemački ekonomista. 

Na kraju bi svi uključeni u taj proces bili siromašniji. "Sve to je toliko komplikovano, a obim trgovine robom preko Atlantika toliko je veliki, da bi bilo kakvo stavljanje klipova u točkove uticalo na poslovanje svih u tom lancu", upozorava Felbermajer. 

Svako četvrto radno mesto u Nemačkoj zavisi od izvoza, a u industriji čak svako drugo. Pri tom je više od polovine nemačkog izvoza povezano s proizvodnjom čelika. Nije zato ni čudo što je kancelarka Angela Merkel prošlog petka (27.4), tokom posete Vašingtonu, još jednom pokušala da ubedi Trampa da odustane od svoje odluke. On, međutim, ni nakon tih razgovora svoju odluku nije saopštio.

U subotu kancelarka je telefonom razgovarala sa francuskim predsednikom Makronom i britanskom premijerkom Terezom Mej. Njih troje još jednom su zajednički zahtevali od američkog predsednika Trampa da se uzdrži od uvođenja trgovinskih mera protiv EU. U suprotnom, EU je spremna da "brani svoje interese u okviru multilateralnog trgovinskog poretka", rekao je portparol nemačke vlade Štefen Zajbert.