Istina o ustašama: Jasenovac je Aušvic Balkana
- Jasenovac je bio poznat kao Aušvic Balkana gde su Hrvati ubili više od 75 procenata jevrejske zajednice u toj zemlji i počinili užasne zločine nad Srbima. U Jasenovcu, Srbi i Jevreji su ginuli jedni pored drugih, kao žrtve hrvatskog fašizma i mržnje. Tako da kada lider Hrvatske predloži da se drži zajednička ceremonija, kao da Hrvatska nije počinilac, to je uvreda za istorijsko pamćenje. Za početak, Hrvatska bi mogla da stane na put povećanju talasa fašizma u okviru svojih granica, da obrazuje mlađe generacije protiv antisemitizma i protiv mržnje. Prisustvovanje ceremoniji je prilika za kamere.
Mislite li da su reakcije EU adekvatne na takvu vrstu izjava?
- Ne, apsolutno nisu. I ne samo u Hrvatskoj. Talas antisemitizma je povećan na celom kontinentu. Sedam decenija od kada je ubijeno šest miliona Jevreja, danas u mnogim evropskim prestonicama Jevreji se plaše da izađu na ulicu noseći jarmulku. Nedavno je prvi čovek jevrejske zajednice u Nemačkoj, u radijskom obraćanju zamolio Jevreje da na ulicama glavnih gradova ne nose javno jevrejske simbole. Jedan novinar je stavio jarmulku i prošetao ulicama Berlina samo da vidi šta će se dogoditi. Bio je napadnut.
Odakle dolazi taj antisemitizam?
- U Nemačkoj, ali i drugim državama za to postoje dva glavna razloga. Prvi je ekstremna desnica - neonacisti i slične grupe. Drugi su muslimanski migranti koji su poslednjih godina preplavili Zapadnu Evropu, a dolaze iz država poput Sirije i Libije koje su primer antisemitizma i anticionizma. U svojim koferima oni donose tu filozofiju. U matičnim državama Jevreje su proterali 50-ih godina prošlog veka, a sada kada na ulici Pariza ili Berlina vide Jevreje imaju priliku da izraze tu mržnju.
Nevolja test humanosti
- Udruženje prijateljstva Izrael-Srbija osnovao sam pre više godina u cilju jačanja veza, stavljajući u prvi plan međuljudske odnose, kulturne i obrazovne događaje. Organizovali smo koncerte srpskih muzičara u Izraelu, zajedno sa ambasadom Srbije pomogli da se organizuje filmski festival. Topli diplomatski odnosi su značajni, ali nije manje važno i da se grade mostovi na ljudskom nivou. Kada su strašne poplave pogodile Srbiju, osetio sam kao ljudsko biće potrebu da nešto uradim. Reakcija na našu donaciju je bila divna, dobili smo pisma i mejlove ne samo Srba iz Srbije, nego iz čitavog sveta, koji su izrazili zahvalnost za pomoć koju smo dali, izrazili poštovanje i divljenje jevrejskom narodu. Kada je prijatelj u nevolji, pravi prijatelj priskače u pomoć.
Kako ocenjujete reakciju država EU na tu pojavu?
- Svakako ne rade dovoljno. Berlin je kosmopola. Ako Jevreji ne smeju slobodno da se kreću ulicom, onda je nešto fundamentalno pogrešno.
Kako vidite odnose Srbije i Izraela danas?
- Interesantno, suprotno ostatku Evrope, a ovo mi je četvrta poseta Srbiji, nikada nisam video ili doživeo antisemitizam, nisam se osećao ugroženim dok hodam ulicom. Na mnoge načine, Srbija je model za druge države Evrope. Kao Jevrejin mogu da kažem da nije reč samo o toleranciji, već o istinitom, iskrenom, toplom osećaju prijateljstva prema Jevrejima i Izraelu. To govori o dugoj istoriji srpsko-jevrejskih odnosa. Srbija je pod svoje okrilje uvek dočekala jevrejske izbeglice i u 15. veku i kasnije. Dva naroda dele toliko toga kada je reč o istorijskom iskustvu. Po svojoj prirodi pružaju otpor, tvrdoglavi su i ponosni na svoj identitet. Srpska država, nakon svega što vam se desilo, izuzetno je svedočanstvo o odlučnosti. Mi Jevreji smo iz naše zemlje bili proterani 900 godina i nema racionalnog objašnjenja kako smo bili sposobni da se vratimo i dobijemo suverenitet, nakon horora koji je nad nama počinjen.
U Srbiji ste poznati po tome što ste pisali o Kosovu i zastupali stavove Srbije o toj temi. Zašto je Vama ta tema važna?
- Kosovo je kolevka srpske civilizacije. Judeja i Samarija su kolevka jevrejske civilizacije. U oba slučaja međunarodna zajednica, nepravično i nepravedno, zahteva da dve zemlje odustanu od svoje baštine i nasleđa. Pritiskaju Srbiju da odustane od kontrole nad Kosovom i odobri nezavisnost, isto kao što pritiskaju Izrael da se povuče i formira neprijateljsku palestinsku državu. Takva pozicija međunarodne zajednice, u oba slučaja, ignoriše istoriju, moral i pravdu. Veoma sam ponosan što se Izrael odupreo ogromnom diplomatskom pritisku i konstantno odbija da prizna nezavisno Kosovo, uprkos činjenici da su mnogi njegovi saveznici to učinili. Ponosan sam i na činjenicu da je 1999. kada je NATO bombardovao Jugoslaviju, Arijel Šaron, tada ministar spoljnih poslova, to javno osudio.
U obe zemlje ima onih koji kažu - dosta je bilo, hajde da se to sada tako kako reši.
- To je ogroman izazov sa kojim se Izrael stalno susreće. Mnogi međunarodni mediji su neprijateljski nastrojeni prema nama, a njihovo izveštavanje je u mnogim slučajevima pristrasno, bez istorijskog konteksta. Ne možete samo da gledate u postojeću situaciju i ignorišete faktore koji su doveli do toga. Nažalost, to se dešava. I kada je reč o Izraelu, i kada je reč o Srbiji. Potrebno je napraviti napor ka obrazovanju i to nije samo odgovornost vlade, već i velike srpske dijaspore gde bi svaki pojedinac trebalo sebe da vidi kao neformalnog ambasadora Srbije. Svuda u svetu, Jevreji su veoma aktivni i govore u ime Izraela. Ohrabrio bih Srbe da to čine za svoju zemlju. Mi smo dve male zemlje, imamo neprijateljski nastrojene komšije, ali imamo velike dijaspore koja je mnogostruko strateško preimućstvo. Važno je da održimo živim odnos dijaspore i otadžbine. Ljudi u rasejanju, iako su odlučili da žive drugde, ipak imaju jake kulturne, intelektualne i emotivne veze sa maticom i oni mogu da pomognu da se promeni stav.
Kolumnista "Jerusalim posta"
- Mihael Frojnd, osnivač i predsednik Udruženja prijateljstva Izrael-Srbija, rođen je u SAD, a u Izrael se preselio 1995. Bio je zamenik direktora za komunikacije u kancelariji premijera Benjamina Netanijahua.
- Takođe je osnivač i predsednik Shavei Izrael, organizacije koja pomaže izgubljenim jevrejskim zajednicama širom sveta. Frojnd je dopisnik i redovni kolumnista "Jerusalim posta", najvećeg izraelskog dnevnog lista na engleskom jeziku, sa kojim sarađuje već 15 godina. Rođen je u Njujorku, diplomirao je na Prinston univerzitetu, magistrirao na Kolumbiji. Koautor je dve knjige. Živi u Izraelu, otac je petoro sinova, od kojih trojica služe u elitnim borbenim jedinicama izraelske vojske. Strastven je navijač Njujork Metsa.