Pesma vraća u zavičaj
Jato je u standardnom sastavu Milivoj - Milorad Perišić i tri Damjanića: Radoslav - Rade, Bore i Damir. Počinju tako što "ispitaju" publiku o njenom užem poreklu - od Krajine, Banije, Like, Dalmacije, Slavonije, preko Banjaluke, Romanije - do Srbije. Kada se uvere da je i ovde isto kao drugde, i da su se ljudi i tu sakupili u jednu zajednicu iz različitih delova zavičaja, počinje pesma u kojoj svako nalazi sebe.
Izvorni melos u stanju je da ljude vrati - ognjištu, mladosti i običajima. Jandrino jato u ovome prednjači, budeći silu emocija i reakcija. Neki su ćutke sedeli sa suzama u očima. Većina je pevala zajedno s izvođačima, drugi su ih vukli za rukav i pozivali ih da nazdrave zajedno, mnogi su vadili novac i naručivali pesme koje posebno vole. Sve u svemu, bučna i zagrejana atmosfera kada su ljudi dali sebi malo oduška.
Puno je pesama koje diraju direktno u srce. Jedna od njih je "Spavaj mirno, moj voljeni ćaća". Kako jedan slušalac na Ju tjubu posle te pesme sažima sav izbeglički jad u jednu jedinu rečenicu: "Aj, ne zaplači sve te j....lo, j...m ti ovaj život, samo tuga jad i čemer - e, ako bog da dogodine kući, j...m ti sve, i pare i zapad?"
Običaj je da se na koncert zavičajne muzike dolazi u društvu porodice, posebno sa drugarima koji potiču iz istog kraja.
Tako smo u Bonirigu našli veću grupu za koju kažu da je Grofova ekipa, a u njoj su, naravno Milenko Gulić (Grof lično), Đorđe Gulić, Tihomir i Milorad Guša, Ivan Paravinja, Aco Drača, Milan, Cipe, Miloš, Dejan Maričić, Milorad Repaja, Goran i Slađan Zorica, Željko Pucar, Licko Sarić, Aco Bruzin.
- Ljudi su veoma zainteresovani za koncert i zato smo se dogovorili da nam Jato ovde peva i narednog petka - kaže član Uprave Srpskog centra Milorad Borak.
Veselje u Bonirigu trajalo je do kasnih večernjih sati.