Srpske snaje iz tuđine (1): Prva kraljica grčka princeza
O županici Ani i potonjoj monahinji Anastasiji malo se zna. Bila je verovatno Grkinja, kao i dosta drugih srpskih vladarki. Upamćena je kao majka Svetog Save, prvog srpskog arhiepiskopa, i Stefana Prvovenčanog, prvog srpskog kralja. Zamonašila se 1196, kada je to učinio i njen muž. Danas počiva u manastiru Studenica.
Jevdokija, prva žena Stefana Prvovenčanog, bila je kći vizantijskog cara Aleksija Trećeg Anđela. Nemanja se, vele izvori, tek posle njihovog venčanja odrekao prestola, i to u korist mlađeg sina jer je vizantijski zet, prekršivši tako nasledni red prema kojem je presto najpre trebalo da pripane najstarijem sinu, Vukanu. Brak Stefana i Jevdokije bio je ugovoren između diplomata, ali je u početku bio dobar. Međutim, čim je Stefan stupio na presto počele su razmirice.
Međusobno su se optuživali za neverstvo. Na kraju, Jevdokija je prognana sa srpskog dvora oko 1202. i to sramno: grčki izvori vele da je vraćena u Carigrad gola, na magarcu. Prva srpska kraljica udavala se još dva puta. Drugi brak je sklopila iz ljubavi, s novim vizantijskim carem Aleksijem Petim Dukom Murzuflom, iako je ovaj zbacio njenog oca sa vlasti. Treći put su je udali za Leona Zgura, gospodara Korinta, krvoloka koga se grozila. Iste godine kad i Jevdokija, venčao se i Stefan, treći put, Anom, unukom mletačkog dužda Enrika Dandola.
Kralj Radoslav, najstariji sin Stefana Prvovenčanog i Jevdokije, bio je oženjen Anom Komninom, svojom rođakom po majci i ćerkom epirskog despota Teodora Komnina Duke. Njih dvoje je srpska istorija proglasila "najromantičnijim parom". Brak sklopljen iz političkih interesa vremenom je prerastao u ljubav. Oboje su bili veoma osećajni, a i obrazovani. Zapravo, Radoslav je potpuno pao pod Anin uticaj, tražeći, kako su neki istoričari smatrali, izgubljenu majčinsku ljubav. Ana i Radoslav zamonašili su se 1234, nakon što su zbačeni s prestola. Prema jednoj legendi, Ana se za vreme njihovog izgnanstva zaljubila u komandanta Drača i pobegla s njim.
Srbiju volela više od muža
Simonida nije volela Milutina, ali je volela Srbiju. Naročito joj je u lepoj uspomeni ostalo prijateljstvo sa deverom, kraljem Dragutinom i njegovom ženom Katalinom. Posle Milutinove smrti zamonašila se i živela u Carigradu. Kada je Milutin kanonizovan 1324. godine, za njegov ćivot u manastiru Banjska stiglo je zlatno kandilo, Simonidin dar.
Kralj Uroš Prvi, sin Prvovenčanog i Ane Dandolo, bio je oženjen Jelenom Anžujskom, francuskom princezom čiji su rođaci vladali u mnogim evropskim državama. Istoričari Jelenu opisuju kao "na rečima oštru, po prirodi blagu, životom neporočnu i u zapovedanju krotku ženu". Jelena je bila "prva žena u istoriji Srbije koja je dostigla divljenje savremenika".
Ova katolikinja bila je ktitor i katoličkih i pravoslavnih hramova. Organizovala je sirotišta i ženske škole, siromašnim devojkama pripremala miraz i darivala sirote i bolesne. Podržavala je sina Dragutina kada je rušio oca sa vlasti, zbog čega je dobila na upravu mnoge teritorije i političku samostalnost. Mlađeg sina Milutina nije podržavala u njegovim političkim i bračnim nestalnostima. Pred kraj života se zamonašila. Sahranjena je u svojoj zadužbini, manastiru Gradac. Srpska pravoslavna crkva ju je kanonizovala 1317.
Kralj Milutin se ženio pet puta i to uglavnom iz političkih razloga. Za njega su bile udate Srpkinja Jelena, pa još jedna Jelena, ćerka despota Tesalije, pa Mađarica Jelisaveta koja je bila sestra žene njegovog brata Dragutina i koju je oteo iz manastira. Tu je i bugarska princeza Ana Terter, i na kraju, zbog ovog braka čuvena vizantijska princeza Simonida. Nakon pobede u ratu nad Vizantijom, car Andronik Drugi ponudio mu je sklapanje mira i brak s plemkinjom iz Carigrada. Udovica Evdokija, Andronikova sestra, odbila je brak s Milutinom, pa mu je Andronik za ženu dao svoju petogodišnju kćer Simonidu, koja je stasala u "jednu od najlepših srpskih srednjovekovnih kraljica", kako su pisali hroničari.
Njen 40 godina stariji muž mučio ju je svojom ljubomorom, te je ona nekoliko puta pokušavala da pobegne od njega. Odbijala je da se vrati iz Carigrada, ali ju je otac Andronik vratio kada mu je Milutin zapretio ratom. Jednom se Simonida čak u Seru tajno zamonašila, ali joj je polubrat pocepao monašku rizu i uplakanu je vratio mužu. Simonida i Milutin nisu imali dece. Nju su pojedini hroničari, a i predanje neopravdano optuživali da je posejala seme razdora među Nemanjićima, koji su se, zapravo, već poslovično i ovoga puta borili za vlast.