Utorak 24.04.2018.
03:00
M. Đorđević - Vesti

Titov "Galeb" mira i razdora (1): Najskuplji Put mira

wikipedia.org/ www.nehrumemorial.nic.in
Nehru, Tito i Naser na Beogradskoj konferenciji

Ambasadori na nogama

Mesecima pre ukrcavanja, dobro uhodana jugoslovenska informativna mašinerija precizno je isplanirala bezbednosni scenario obilaska osam mladih afričkih republika. O tim događajama govore do sada nepoznati dokumenti pod šiframa "Dijamant", "Robert" i "Globus". Titov "Galeb" su tada pratili razarači 'Split', 'Kotor' i 'Pula' i teretni brod 'Lovćen' sa više od 1.500 mornara, oficira i ostalih moreplovaca, uz vazdušnu podršku nekoliko aviona. Bilo je to najskuplje i najduže putovanje u istoriji Brozovih 'puteva mira'.

Šifrantsko odeljenje Državnog sekretarijata inostranih poslova Jugoslavije. Subota, 19. novembar 1960. godine. Na teleprinterskim mašinama pet šifrera ispisuje depeše. S oznakom 'strogo poverljivo', one će se uskoro naći na stolovima jugoslovenskih ambasadora i konzula širom sveta. U nekim od gradova u kojima su sviće zora, a u nekima je već duboka noć. Ali, diplomatski predstavnici odavno su na nogama i već čitaju dešifrovanu depešu: 'Drug Predsednik učiniće polovinom januara iduće godine (1961) prijateljsku posetu zemljama severozapadne Afrike.

Pored Tunisa, Maroka, Libije, Gane i Gvineje, u programu su, zasada, još neke zemlje koje su nedavno stekle nezavisnost. S obzirom na to da će ova poseta vremenski duže potrajati i da će se (Tito) kretati u nepoznatim ili vrlo malo poznatim krajevima sa još nerazvijenom organizacijom državne vlasti, potrebno je, više nego ikada ranije, da se odmah angažujete i mobilišete na sledećim pitanjima i zadacima bitnim za bezbednost druga Predsednika.

Ploveća rezidencija

Na glavnoj palubi "Galeba" za vreme putovanja u Afriku bili su smešteni mornari, oficiri i podoficiri, nekoliko orkestara, kao i Titovi brojni pratioci, a tu se nalazila i krmena radio-stanica, umivaonici, tuševi. Na gornjoj palubi bile su biblioteka, berbernica, brodska kancelarija, kuhinje za oficire i za mornare, trpezarija za oficire, kantina i učionica. Na palubi čamaca bila su smeštena odeljenja u kojima su danonoćno radili teleprinteristi, šifranti, radisti. Tu su bile i kabine članova državne delegacije. Šetna, srednja paluba bila je namenjena Titu i njegovim gostima.

Svih pet tačaka odnosile su se na najveću moguću kontrolu ekstremističkih organizacija (ustaše, četnici, Zbor i VMRO) u svim važnim zemljama, naročito u Africi. U uputstvu je stajalo i ovo: "Angažujte naše poštene građane, posebno komuniste na povremenom boravku, koji održavaju vezu s emigracijom, i instruirajte ih u tom smislu. Tu dolaze u obzir i trgovci, delegati turizma, JAT-a, novinari i drugi. Važnije informacije šaljite depešama, a ostale šifrovanim pismima'. Jugoslovenskim ambasadama u Tunisu, Maroku, Gani i Gvineji iz Beograda su upućene i posebne napomene, koje su pitanje Brozove sigurnosti postavile u najoštrijoj formi do tada.

Sedmočlani štab

Nedelju dana kasnije, u beogradski obaveštajni centar, Odeljenje za koordinaciju DSIP, počele su da se slivaju informacije jugoslovenskih predstavništava. Posebna pažnja posvećena je snagama u Africi koje će Titu čuvati glavu, kao i obaveštenjima na šta se oslanja režim tih zemalja.

Specijalno pripremljene informacije Odeljenje je dostavilo Aleksandru Rankoviću, potpredsedniku jugoslovenske vlade, Koči Popoviću, državnom sekretaru za inostrane poslove, Svetislavu - Ćeći Stefanoviću, državnom sekretaru za unutrašnje poslove, Veljku Mićunoviću, državnom podsekretaru za inostrane poslove, Đuri Stefanoviću, državnom podsekretaru za unutrašnje poslove FNRJ, generalu Milanu Žeželju, komandantu Garde i glavnom Brozovom ađutantu, i Anti Eteroviću iz DSIP-a. Bio je to, zapravo, sedmočlani glavni štab koji je usmeravao dalje akcije, da pripreme oko Titove posete proteknu u najboljem redu.

Sve ove, i druge najviše institucije i službe, kao vazduhoplovstvo i moranaricu, koordinirao je general Žeželj, koji je presednika najčešće usmeno informisao.

Apsolutnih sto

Pokret nesvrstanih činilo je više od 100 zemalja koje su smatrale sebe zvanično neujedinjene sa jednim, ili protiv jednog od dva velika geopolitička bloka. Predstavljali su 55 odsto stanovništva planete, većinu vlada na svetu i skoro dve trećine članica Ujedinjenih nacija. Svrha organizacije, kako je stajalo u Havanskoj deklaraciji iz 1979, trebalo je da se fokusira na nacionalne borbe za nezavisnost, iskorenjivanja siromaštva, ekonomski razvoj i suprotstavljanje kolonijalizmu, imperijalizmu i neokolonijalizmu. Važniji članovi Pokreta nesvrstanih bili su Jugoslavija, Indija, Egipat i povremeno Kina. Brazil nikada nije bio stalni član, ali je delio mnogo ciljeva i često slao posmatrače na konferencije.

Sutra - Titov "Galeb" mira i razdora (2): Crne tačke crne Afrike

2019 © - Vesti online