Sa Srbijom igra mačke i miša
Uprkos ovom mlakom izveštaju, kojeg će svako moći da čita kako želi, francuski predsednik Emanuel Makron celom regionu je zalupio vrata rečima da je EU nespremna za nove članice.
U izveštaju EK se navodi da je ostvaren izvestan napredak u vladavini zakona, ali da će "Srbija morati da ojača napore i pruži opipljivije rezultate, naročito kad je reč o uslovima za slobodu izražavanja".
Ugušeni mediji
Ministarka za evropske integracije Srbije Jadranka Joksimović izjavila je da je Srbija zadovoljna izveštajem EK jer daje osnovu za otvaranje novih poglavlja, dok je šef delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici istakao da je izveštaj ohrabrenje srpskim vlastima da zemlju vode odlučnije.
- Nema napretka u slobodi izražavanja, jer je sloboda izražavanja jedna od osnovnih vrednosti EU - rekao je Fabrici, a Joksimovićeva je kazala da "ima aktivnosti, ali nema napretka".
Takođe se stavlja do znanja da je nužno da vlasti u Beogradu "ojačaju nezavisnost i efikasnost pravosudnog sistema" i "ostvare održiv napredak u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala". U dokumentu EK navodi se i da "Srbija treba da produbi angažovanje u dijalogu s Kosovom".
Zarobljene države
Podsetimo, izveštaj koji je EK poslala 6. februara Evropskom parlamentu (EP) daleko je oštriji. Tada se o Srbiji govorilo u paketu sa ostalim zemljama kandidatima za članstvo u EU. Na četvrtoj strani rezimea navodilo se doslovno: "Danas zemlje regiona pokazuju jasne elemente zarobljene države, uključujući i veze sa organizovanim kriminalom i korupcijom na svim nivoima vlasti i administracije, a postoji i veliko preplitanje javnih i privatnih interesa. Sve ovo pothranjuje osećaj nekažnjivosti i nejednakosti. Prisutno je i široko uplitanje u kontrolu medija".
BiH ide unazad
EK je saopštila da su u BiH tokom 2017. "sporo sprovođene prioritetne evropske reforme čiji je cilj hvatanje ukoštac s duboko ukorenjenim strukturalnim problemima koji unazađuju razvoj te zemlje" zaključuje se u izveštaju. Preporučeno otvaranje pregovora s Makedonijom i Albanijom, a Crnoj Gori je poručeno da je ključan napredak u vladavini prava i slobodi medija.
Taj izveštaj na rubu diplomatske komunikacije prošao je relativno tiho u medijima u regionu. Ali sada je hladan tuš za Zapadni Balkan stigao direktno od Emanuela Makrona. Francuski predsednik je 17. aprila držao govor u EP u Strazburu u kojem se osvrnuo i na region.
Tumbanje i u Strazburu
Britanski poslanici napuštaju dogodine Evropski parlament. Time će se broj poslanika smanjiti sa 751 na 704. Naime, 46 od 73 mesta (koliko Britanija kvotom ima u EP) biće rezervisano za buduće članice, dok će preostalih 27 mesta podeliti 14 članica EU koje su sada nesrazmerno malo zastupljene u Strazburu.
Strah od Turske i Rusije
- Podržaću proširenje nakon reforme već postojeće EU. Ja ne želim Balkan koji se kreće prema Turskoj ili Rusiji. Ali ne želim ni da Evropa, koja već funkcioniše sa teškoćama sa 28 članica, a uskoro sa 27 (posle izlaska Britanije iduće godine), odluči da možemo da galopiramo sa 30 ili 32 članice po istim principima - rekao je Makron.
Premestivši se u poslaničku klupu Markon je slušao jednako oštar odgovor predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera:
- Želim da upozorim na moguće dramatične posledice zatvaranja vrata zemljama jugoistočne Evrope. Želim da stalno imamo na umu sudbinu ljudi na Balkanu kojima smo ponudili evropsku perspektivu još 2003. godine u Solunu. Ako se ne otvorimo prema zemljama tog veoma komplikovanog i tragičnog regiona i ne otvorimo perspektivu, videćemo kako se rat vraća na to područje - odgovorio je Junker.
Zamajavanje od 2003. godine
Iako rokovi ne postoje, neformalno se omaklo komesaru za proširenje EU Johanesu Hanu da bi prva nova članica mogla da bude primljena 2025. godine. Kasnije je Han pod medijskim pritiskom pojasnio da rokova nema, nego da je samo izrazio nadu.
Od Samita u Solunu 2003. godine EU se proširivala u tri navrata. Prvo je 2004. ušlo 10 istočnoevropskih zemalja u člansto, a od bivših jugoslovenskih republika Slovenija. Tri godine kasnije ušle su Rumunija i Bugarska, a poslednja primljena zemlja je Hrvatska, koja je punopravna članica postala 2011.
U međuvremenu je Velika Britanija krenula u suprotnom smeru, pa su građani na referendumu 2016. godine tesnom većinom izglasali napuštanje bloka. Pregovori o razvodu još traju, a rok za izlazak je kraj marta iduće godine.