"Tramp treba da stane, atak na Asada vodi u rat s Rusijom"
"Kasno za svrgavanje Asada"
Ipak, on ovde treba da stane, ocenjuje bivši zvaničnik Pentagona i Stejt deparmenta, Ilan Goldenberg, za portal "Politiko".
U autorskom tekstu za portal u američkom izdanju, Goldenberg ukazuje da bi svrgavanje sirijskog predsednika Bašara al Asada u ovom trenutku dovelo do velike američke vojne intervencije, što bi verovatno uključilo uvođenje kopnenih snaga i direktni sukob s Rusijom, a čak i tada bi, kaže, rat trajao godinama i skupo bi koštao sirijski narod.
On ukazuje da je Trampova odluka o udaru na Siriji, ipak, predstavljala olakšanje jer je, kako pojašnjava, pre nedelju dana delovalo da Bela kuća razmatra mogućnost napada znatno širih razmera.
U članku, Goldenberg ističe da je pozdravio Trampovu odluku prošle godine da ispali 59 krstarećih raketa "tomahavk" na sirijsku vazduhoplovnu bazu Šajrat reagujući na Asadov hemijski napad na sopstveni narod, jer je "taj odgovor bio ograničen, sa ograničenim rizicima i osmišljen da postigne jasan cilj: odvraćanje Asada od korišćenja hemijskog oružja".
"Zbog toga sam podržao i najnoviji ograničeni napad: kao opomenu sirijskom režimu da će za korišćenje hemijskog oružja morati da plati određenu cenu", objašnjava Goldenberg, koji je ranije služio u administraciji Trampovog prethodnika, Baraka Obame.
"Ne mogu, međutim, da podržim ono što sam uglavnom slušao prošle nedelje i što će verovatno biti na dnevnom redu ako Asad nastavi da koristi hemijsko oružje: znatno šire raketne napade koji bi trajali danima, obuhvatali širok raspon vladinih postrojenja i značajno povećali opasnost od nenamernog ubijanja ruskih vojnika, odnosno ulazak u rat slabijeg intenziteta s Rusijom", kaže Goldenberg.
Prema njegovim rečima, takav pristup je danas prilično besmislen, osim ako se ne poveže sa širom strategijom koja bi dovela do okončanja rata.
"Tužna istina - Asad i iranski saveznici su dobili rat"
Argument za širi napad SAD u slučaju da Asad ne odustane od korišćenja hemijskog oružja ne stoji, smatra on, jer Asad, kako navodi, godinama teroriše sopstveni narod vazdušnim i artiljerijskim napadima i bure-bombama.
"Pola miliona ljudi ubijenih u Siriji samo je mali deo žrtava napada hemijskim oružjem. SAD i ostatak međunarodne zajednice uglavnom su stajali po strani. Da li je zaista vredno rizikovati rat zbog hemijskog napada posle toliko godina", pita se Goldenberg, koji je nekada bio i član Spoljnopolitičkog odbora Senata.
Agresivna akcija protiv Asada je, ukazuje on, možda bila moguća ranije tokom sukoba, a naročito pre ulaska Rusije u konflikt 2015, kada se njegova vlast ljuljala. Tužna istina je, ističe Goldenberg, da su Asad i njegovi ruski i iranski saveznici dobili građanski rat, i najveći deo stanovništva i urbanih centara pod njihovom je kontrolom.
"Svrgavanje Asada u ovom trenutku zahtevalo bi veliku američku vojnu intervenciju, verovatno ubacivanje kopnenih snaga i direktnu konfrontaciju s Rusijom, a i tada bi se rat produžio za više godina, a na štetu sirijskog naroda", ocenjuje Goldenberg, inače direktor za program bliskoistočne bezbednosti u Centru za novu američku bezbednost.
On zaključuje da ne postoje dokazi da bi SAD mogle da izvedu tako složenu akciju, a ni naznake da su SAD i njihovi partneri iole zainteresovani za takvo investiranje.