"Rakete ne mogu da sruše Asada i Putina"
"Vojne akcije protiv Asada - ciničan čin"
"Ali da bi se Asad porazio i da bi se sprečilo dalje urušavanje globalnog poretka rakete velikog dometa nisu dovoljne. Donald Tramp i njegov savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton to dobro znaju, ali će ipak ispaliti gomilu raketa. Uzalud. Da bismo porazili Asada morali bismo da ratujemo kao u Iraku, da pod okriljem noći idemo od vrata do vrata, ubijamo osumnjičene za podršku Al-Kaidi i izvlačimo iz kreveta njihovu decu i roditelje pod svetlošću baterijskih lampi.
Morali bismo da nastavimo bombardovanje sve dok ono što ostane od Sirije ne bude ličilo na ono što je ostalo od Gaze. I morali bismo to da radimo znajući da će haos koji time stvaramo otvoriti novi prostor za džihadističke grupe kojih pokušavamo da se rešimo", piše Mejsn.
"Zato sam protiv britanskog učešća u vojnim akcijama protiv Asadovog režima. To je neadekvatan i ciničan čin, usmeren pre svega na domaću publiku u zemljama čije vlade gube legitimitet. Tvrdnja da se tako spasavaju ljudski životi je čista glupost, što dobro znaju i političari i penzionisani oficiri koji tu glupost uporno ponavljaju.
Na kraći rok, stanovnike Istočne Gute mogao bi zaštititi jedino snažan ekonomski i diplomatski pritisak na Rusiju i Iran, sile koje upravljaju Asadovim ratom u Siriji, kao i podržavanje postojeće ili izgradnja nove opozicije pod vođstvom sekularnih oficira na terenu, počevši od Kurda u Rožavi. Ali to se neće dogoditi.
"Putina treba udariti tamo gde zaista boli"
Prvo, na zapadu više nema volje za vođenje ratova za smenu režima. Za stanovnike demokratskih zemalja Irak nije bio "samo još jedan rat". Izgleda da su Toni Bler i Dejvid Miliband sve brzo i lako zaboravili. Njihovi sledbenici među laburistima ne shvataju zašto neki ljudi i dalje govore o tome. Ali milioni miroljubivih glasača ne žele da zaborave Irak. Oni žele da osiguraju da više nikada ne budu prevareni.
Pročitajte još:
* Kako će Rusija odgovoriti na američke udare u Siriji?
* Pet stvari koje treba znati o potencijalnom američkom napadu na Siriju
Putina treba udariti tamo gde zaista boli: uhapsiti i deportovati njegove glavne saradnike u svim zapadnim zemljama; konfiskovati njihovu imovinu; svim pravnim, računovodstvenim i finansijskim firmama zabraniti saradnju sa ruskim klijentima.
Da, to znači nametanje ekonomske autarkije Rusiji i njenim saveznicima i propadanje njihovih banaka. Ali ako zaista želite da promenite njihovo ponašanje, to se ne može izbeći.
Zašto zapadne elite ne žele to da urade? Prvo, zato što su duboko korumpirane ruskim novcem i vezama sa oligarsima povezanim sa Kremljom. Šta da mislimo o ministru inostranih poslova koji igra tenis sa Putinovim drugarima za 160.000 funti?
"NATO je strateški oslabljen"
Dalje, pošto najviše vole da se igraju rata koristeći oružja odvraćanja - mašine protiv mašina, radare protiv ometača - političare koji su završili karijeru čekaju unosni poslovi u kompanijama koje proizvode takva oružja.
NATO je takođe strateški oslabljen. Da li bi Grčka mrdnula prstom za Estoniju, čiji su se politički lideri zauzimali za Grčku 2015, kada su Evropska centralna banka i Komisija doveli u pitanje grčku demokratiju? Naravno da ne. Što se tiče Nemačke, sve vodeće političke stranke protive se povećanju troškova za vojsku, a neki političari otvoreno pokazuju simpatije za ciljeve ruske diplomatije.
Ono što strateški ima najveće izglede da sruši režime koje su izgradili Putin, Asad i Rohani jeste nešto što zapad ne želi da podrži: političko rušenje delovanjem sekularnih i demokratskih pokreta koji se bore za socijalnu pravdu. To je oružje koje bih ja izabrao u borbi protiv počinilaca napada u Dumi", zaključuje se u tekstu "Nju stejtsmena".