Povrede glave povećavaju rizik od razvoja demencije

Podaci, prikupljani 36 godina, preuzeti su iz danskoga državnog registra pacijenata. Ustanovljeno je da opasnost od razvoja demencije raste u zavisnosti od broja i težine povreda, pišu nučnici u stručnom časopisu The Lancet Psychiatry. 

- Kod pacijenata sa istorijom traumatskih povreda mozga primetili smo povećanu opasnost od razvoja demencije, čak i nekoliko decenija posle povrede - kaže glavni autor studije Džese Fan sa Medicinskog fakulteta u Sijetlu. On dodaje da se to odnosi i na manje teške povrede, poput potresa mozga. 

Naučnici, međutim, ističu da je apsolutni rizik za svakog pojedinca prilično nizak. U studijskoj grupi, 5,3 odsto osoba koje su patile od demencije je tešku povredu mozga doživelo u mlađem životnom dobu, u poređenju sa 4,7 odsto osoba koje nisu patile od demencije. 

- Rezultati našeg istraživanja ne upućuju na to da će se kod svih koji dožive neku traumu mozga kasnije u životu razviti neki oblik demencije -  kaže Fan. 

Ipak, bez obzira na to, svima koji su doživeli bilo kakvu traumatsku povredu mozga prouzrokovanu padom, automobilskom nesrećom, povredom zadobijenom za vreme bavljenja borilačkim sportom ili za vreme tuče, savetuje se oprez i redovna fizička vežba, izbegavanje pušenja, masne hrane i previše alkohola. 

- Veoma je važno da osoba koja je doživela traumu mozga ne dođe ponovno u sličnu situaciju. Važno je sprečiti nove slične traume, jer se rizik od razvoja demencije povećava sa brojem traumatskih povreda mozga - upozorio je Fan.

Ranije studije o povredama mozga i razvoju demencije davale su kontradiktorne rezultate 

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, oko 50 miliona ljudi u svetu pati od nekog oblika demencije, uključujući i Alchajmerovu bolest, na koju se odnose dve trećine slučajeva. Svake godine u svetu se evidentira oko 10 miliona novih slučajeva demencije. 

Grupa istih autora iznosi podatak prema kome svake godine više od 50 miliona ljudi doživi traumatsku povredu mozga. 

Nedostatak studije je praćenje pacijenata iz samo jedne zemlje sa prilično sličnom etničkom pripadnošću, navode autori, dodajući da to znači da rezultati istraživanja ne mogu u potpunosti da se primene na druge etničke grupe u ostalim zemljama.