Hoće li biti trećeg svetskog rata?

Ionako loše odnose dve svetske sile zaoštrio je navodni napad hemijskim oružjem u sirijskom gradu Dumi, u kom je, kako kažu aktivisti za ljudska prava stradalo najmanje 70 ljudi, dok je, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, pomoć lekara zbog trovanja hemijskim oružjem, potražilo oko 500 osoba.

Dve sednice Saveta bezbednosti UN nisu dale rezultate u vidu smirivanja tenzija. Rat pretnjama preseljen je na Tviter i Fejsbuk, kada je predsednik SAD zapretio Rusima da stižu lepe i pametne rakete.

Na to mu je odgovoreno iz zvanične Moskve, odakle kažu da Amerika planira da lansira te rakete kako bi u stvari uništila dokaze da hemijskog napada nije ni bilo. To su samo fragmenti sirijske komplikovane slagalice, a svet se s pravom pita da li će zaista i doći do novog svetskog rata?

Sirija uvek povod

Prenoseći ocene svetskih analitičara, Index.hr piše da je postalo jasno da Amerika menja politiku prema Siriji kada je za predsednika SAD izabran Tramp.

Podseća se da je i Obama bio u jednom trenutku spreman na vojnu opciju u Siriji, ali je odustao u poslednjem trenutku. I tada su uz SAD, kao i sada, čvrsto stale Velika Britanija i Francuska. I tada je povod bio hemijski napad.

Rusija je čak 12 puta uložila veto na rezolucije koje osuđuju ratne zločine sirijskog režima i prete mu sankcijama, uključujući i veto na nastavak mandata za zajedničku istragu UN-a i OPCW-a o hemijskim napadima u Sirij.

Tramp je stoga, smatraju analitičari u pravu, kada kaže da je sve moglo biti drugačije, da je njegov predhodnik Obama bio mnogo odlučniji i da nije odustao d napada na Siriju. I SAD su isto tako odbile rusku verziju rezolucije o uspostavi tela za istraživanje napada hemijskim oružjem, jer se smatra da bi ruski predlog omogućio da taj tim bude pod njihovom kontrolom, što znači da se dokazi o upotrebi hemijskog oružja mogu, ako već i nisu, skloniti.

Trenutak političke volje za vojnom akcijom dotada će odavno proći, i sve će se nastaviti po starom do idućeg incidenta. Vašington je to verojatno imao na umu kad je objavio da podržavaju istragu OPCW-a, ali da neće čekati na rezultat kako bi odgovorio.

SAD se nećkaju s početkom vojne intervencije jer će biti optužene da nisu čekale rezultate istrage i da im je navodni napad (koji još nije dokazan) bio samo izgovor za intervenciju. 

Takođe, upitna je i legalnost američkog napada, i sa stanovišta američkog ustava i međunarodnog prava. Takođe, ne smeju se zanemariti i posledice takvih ili sličnih jednostranih poteza i samovolje "svetskog policajca", kao što pokazuju primeri ogromne ljudske cene invazija na Irak i Avganistan, a u manjoj mjeri i intervencija u Siriji i Libiji. 

S druge strane, ne smeju da se ignorišu ni činjenice da se dosadašnja uloga međunarodne zajednice u rešavanje višegodišnjeg sukoba u Siriji pokzala kao potpuna nesposobnost. Zemlja je razorena, stradalo je više stotina hiljada ljdi, a preko milion Sirijaca je napustilo svoje domove. Takođe, poslednji incident za upotrebom hemijskog ooružja je samo jedan u nizu istih.

Mnogi sada postavljaju i pitanje- šta sad?

Index.hr nacvodi da su diplomatski pokušaji Rusije da spasi sirijskog saveznika od vojne akcije ovog puta, osuđeni su na neuspeh. Tramp je, barem sudeći po njegovim izjavama, odlučan da naplati "visoku cenu" Asadu, kog je nazvao "životinjom koja ubija plinom". 

To što je Tramp prvi put javno osudio i njegovog glavnog saveznika Vladimira Putina i proglasio odnose s Rusijom "gorim nego u Hladnom ratu" takođe je izuzetno važno. 

Ali, SAD će sigurno pokušati da izbegnu konfrontaciju s Rusijom, koja objektivno nosi sa sobom rizik trećeg svetskog, možda i nuklearnog rata. Sirija to zna, stoga je već i sklonila dobar deo svoje avijacije u rusku zračnu bazu u Hmeimimu.

Sada je pred Trampom kritična dilema: izvršiti vojne napade koji bi bili toliko ograničeni da neće predstavljati značajan udarac sirijskoj vojsci i njenom kapacitetu da nastavi s bombardovanjem civila, uključujući bojnim otrovima; ili preduzeti mnogo širi napad koji bi zaista neutralizovao sirijske vazdušne snage i njihov hemijski arsenal, ali gotovo sigurno nanio gubitke i ruskim i iranskim snagama u zemlji.

Ključno pitanje: Kako će reagovati Rusija?

Moguće je da će Rusija ipak ostati po strani i da neće uzvratiti napad protiv SAD. 

Ali, takođe je lako zamisliti i scenario u kom bi sukob izmakao kontroli: U njemu Rusija aktivira svoj protivvazdušni sistem S-400 i obori jedan ili više američkih ili savezničkih aviona, možda čak potopi i brod s kog su lansirani krstareći projektili, a Amerika na ovo odgovori bombardovanjem protivvazdušne odbrane, možda i same zračne baze Hmeimim ili pomorske baze u Tartusu te obaranja ruskih aviona. 

U ovakvom nizu napada i protiv napada vojni gubici obe strane mogu dramatično da eskaliraju. Ulozi su zbog toga veoma visoki za obe strane, a potencijal za eskalaciju predstavlja i uključenje Izraela u sukob, koji odavno vrši vojne akcije niskog intenziteta u Siriji kako bi sprečio jačanje iranskih snaga i libanskog Hezbolaha na svojoj granici.