Lopta vaja i dobre ljude
Neobična poruka, nimalo običan čovek. Vladimir Grbić. Tigar iz Kleka. Odbojkaška legenda, olimpijski šampion i stanar Kuće slavnih. Uzoran muž i otac. Borac protiv nepravde. Reklo bi se - protiv vetrenjača.
I ovim "postom" na društvenoj mreži Tviter uzdrmao je naciju. Udario u najtanju žicu i probudio uspavano osećanje ponosa. Kao onda kad je, bacivši se preko reklama uspeo da vrati loptu u teren, a potom da stigne da poentira. Protiv Rusa u olimpijskom finalu, za zlato!
- Šta bi bilo da je iza tih reklama bio iskopan bunar? - jednom smo ga pitali.
- Opet bih se bacio - odgovorio je bez razmišljanja.
I sad skače u bunar. Dok drugi ćute, on viče na sav glas. Na stotine poruka koje su mu stigle sa svih strana, dopisao je:
- Ponosan sam. Dosledan. Kad vam treba da znate šta je pravo i vredno i kad želite da znate kako da umrete za ono u šta verujete... tu ćemo se sresti vi i ja... uz osmeh ponovnog buđenja.
Rekli bismo, nema boljeg povoda za razgovor jer i kad se čini da se kod Vladimira Grbića ne dešava ništa, dešava se svašta.
Kome ste poslali ovu poruku - udaramo Vanju odmah "smeč servisom".
- Svima, bukvalno svima koji provode svoje živote po kafićima i u sigurnostima ispred ekrana svojih kompjutera. Koji bukvalno ne rade ništa, a sve znaju i komentarišu. Koji uzimaju u usta i jednog Novaka Đokovića, a onda i nas ostale koji se trudimo da nešto postignemo. Koliko sam samo puta čuo - lako je njemu, on je Vanja Grbić. Dovoljno je, je l 'te da se pojavim, i sve će mi pasti u krilo - Vanja prima servis reklo bi se rutinski, ali s pritajenim besom.
Da li je zaista tako, da li je dovoljno samo da se pojavite i da Vam sve bude potaman - nastavljamo da "udaramo" po dijagonali.
- Hoćete da Vam izračunam kilometražu koju sam prevalio u poslednjih par meseci. Stalno u putu, od Rumunije do Bosne, preko Hrvatske do Republike Srpske. Onda nazad na Zlatibor, pa dalje Srbijom, zatim nazad u Beograd, na Fakultet fizičke kulture, na kome sam redovno angažovan na katedri odbojke. Na stotine razgovora s ljudima koji mogu i hoće zajedno sa mnom nešto da rade, na desetine pokaznih treninga sa decom. Višegrad, Goražde, Foča, Bačka Palanka, Gradiška, Lugoj, Turgu Mures, Okna Muresd i Sibiu u Rumuniji, pa Zaječar. Uslediće Kotor, Beč... - nabrajao bi stariji od slavne braće Grbić ovako do sutra da ga ne prekidamo...
Znamo da ste ostvarili saradnju sa ljudima iz regiona, najpre u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Kako stoje stvari kod kuće?
- Kod kuće je najteže - šturo odgovara Vanja i uzima kratki tajm-aut. Zatim nastavlja:
- Znate u kakvom vremenu živimo. Kako nam, u kojim okolnostima i uslovima rastu deca. Cilj mi je da što više mladih uključim u program zdravog psihofizičkog odrastanja i vaspitanja kroz odbojku. Odbojka može da bude i sjajna u radu na pomirenju naroda u našem regionu.
I učenje i druženje
I ovog leta, od 18. juna do 28. jula, Vladimir Grbić i njegovi saradnici očekuju polaznike kampa na srpskoj planinskoj lepotici. U četiri smene u trajanju od po 10 dana, radiće sa oko 800 mladih.
- Smeštajni kapaciteti, sala, teren za odbojku na pesku, bazen, predivna priroda... sve su to pogodnosti. Očekuje nas stručan rad na ortopedskoj i motoričkoj dijagnostici, svakodnevni pregledi kičme i stopala kod dece, časovi engleskog jezika, radionice sa poznatim ličnostima, druženje. Ponovo ćemo otvoriti vrata kampa i deci iz Čajetine, a jedan broj dece biće upisan potpuno besplatno. Dodatak je rad, kako imam običaj da kažem, sa mojom decom iz Specijalne olimpijade, čije uključenje ima dvostruki značaj - njihovo uključenje u društvo i vaspitavanje ostale dece da ih prihvate i da sa njima sarađuju.
I dalje se vodite principom da ne morate da radite samo sa decom koja već negde aktivno treniraju odbojku?
- Baš tako. Dobro je ako u moj kamp na Zlatiboru ili na pokazne treninge i škole širom regiona dođu devojčice i dečaci sa nekim osnovnim predznanjima jer će biti u prilici da ih usavrše. Ali, deca koja se tom prilikom prvi put sretnu s odbojkaškom loptom neće biti nizašta uskraćena. Jer, odbojka nije cilj već sredstvo. Ova predivna igra oblikuje i stvara dobre ljude. Mi ćemo, a kad kažem "mi" mislim na veliki broj iskusnih trenera i stručnjaka iz raznih oblasti, naučiti kako da zdravo rastu kroz sport. Kako da oblikuju telo, ali i maštu i psihu. Zato radimo sa mladim ljudima od osam do 20 godina. Oni brzo usvajaju znanja i veštine i kasnije, u svojim klubovima ili kod kuće mogu da nastave da rade po programu koji sam osmislio u saradnji sa Fakultetom za fizičku kulturu i Ortopedskom klinikom u Beogradu.
Zar nije u interesu i naših klubova, naše odbojke, ali još šire društva, da Vam pruži podršku?
- Mislim da je svima nama u interesu da vaspitavamo i podižemo zdrave mlade ljude.
Ali, podrška izostaje?
- Dobio sam podršku određenih kompanija, od kojih najveću zahvalnost dugujem Svislajonsu. Oni su i prošle godine bili prisutni na kampu, a ove godine su naslovni sponzor, pa u imenu stoji i Eurokrem. Mislim da je to dobar spoj, dolaze nove generacije "koje rastu".
Vladimir Grbić putuje Srbijom. Putuje regionom. Drži časove, treninge, trudi se da uradi nešto za opšte dobro. Kiselo se smeška na pitanje da li ga od onog 27. novembra 2016. godine, kad je Zoran Gajić pobedio na izborima za predsednika Odbojkaškog saveza Srbije, ljudi zaobilaze?
- Primetio sam da je od tada najteže mojim prijateljima. A ja ne želim da mojim prijateljima bude nezgodno ako ih vide sa mnom u društvu - kaže Vladimir Grbić.
Kamp pod zaštitom
U Srbiji je sve više odbojkaških kampova, otvaraju ih i drže bivši i sadašnji asovi. Po čemu se Vaš razlikuje?
- Po tome što, ponavljam, mi ne školujemo odbojkaše već u svakom pogledu zdrave ljude. Kamp, tačnije, program rada zaštitio sam u Zavodu za intelektualnu svojinu Republike Srbije.
Da vas ne bi kopirali ili - "ugasili"?
- Za svaki slučaj.