Četvrtak 05.04.2018.
18:00
D. Đorđević - Vesti - Foto: D. Đorđević

Teške dane ublažuju dobrotvori

D. Đorđević
Mali predah u centru grada: Dejan Milošević sa majkom Vesnom

Da nije anonimnog dobrotvora iz Nemačke koji im šalje mesečno po 55 evra i povremene pomoći, kao ovog puta, porodice Žižaković iz Kanade koja im je poslala 150 dolara, teško da bi bili u životu uopšte. Sa Vesninih 130 evra penzije ne bi imali za neophodne lekove, za troškove lečenja koji su čini se iz dana u dan veći.

- Hvala im! Vaskrsli Gospod neka im unese radost u srca, zdravlje u kući, večni blagodat i milosrđe u duši. Zahvaljujući ovim donacijama imaćemo za lekove, za svakodnevna previjanja Dejanove noge i sve troškove koji idu uz to. Ostaće, daće Bog i da dostojno, po našim običajima, ali skromno proslavimo najradosniji praznik, pobedu života nad smrti. Da ima ofarbanih jaja, malo mesa i ostalog što toga dana ide na trpezu - kazuje Vesna, brižna majka, kojoj zdravlje sve više popušta.

Bez ikakvih prava

Mučno nam je svima, neke stvari jednostvano naš um ne poima. To je da neko ko dve godine i 19 dana ratuje kao dobrovoljac u prvim redovima nema nikakvog prihoda, jer je iz jedne države najuren kao "kolateralna greška", iz druge primljen kao "stranac iz Bosne". Još manje um prihvata da je majka Vesna pet puta podnosila komisiji u PIO za tuđu negu i isto toliko odbijana uz obrazloženje da Dejan ne ispunjava uslove. Kako li je tim ljudima koji potpisuju rešenja o Dejanovom zdravlju? Opraštamo se sa crnim slutnjama sa srcem kao olovom napunjenim.

Dejan, koji je pune dve godine bio na prvoj liniji fronta u Republici Srpskoj kao dobrovoljac braneći srpsku nejač od pomahnitalog mudžahedinskog noža, po povratku ostavljen je od svih, sa bolestima koje su počele da ga napadaju. Prvo je oboleo od "vijetnamskog sindroma", pa od hroničnog dijabetesa zbog čega se tri puta dnenvo šprica i na kraju od virusnog oboljenja kostiju iz kojih curi sluz stvarjući mu nesnosne bolove. Iskrivljenih nogu, gegajuću i držeći majku pod ruku stiže do bolnice do centra Vranja gde se nalazimo. Tih stotinak do dvesta metara prolazi dugo, više od pola sata vremena. Do bolnice je stigao taksijem, i tako svakog dana tri evra za prevoz u dva pravca. Stanuju u neuslovnoj zgradi, bez vode i struje, u prigradskom naselju Čerenac, tri kilometra udaljenog od centra.

- Zamolio sam vas i majku da me dovede do centra, da sednem malo na klupu, da vidim sveta, da osetim život. Prolećno sunce, nabujali život greju mi srce i pojačavju radost pomešanu sa tugom. Znam da sam ni na zemlji, ni na nebu, pojedoše me boleštine. Da nije majke i dobrotvora šta bih ja, jadan? - pita se namučeni ratnik, prozračnobled u licu.

Vesna sa tugom osluškuje sinovljeve reči, puni pluća svežim vazduhom kako bi došla do reči:

- Snašla nas nesreća i ne popušta. Osetila sam bolove u grudima i otišla na hirurgiju. Imam velike promene na dojci, idem kod radiologa i najverovatnije biću podvrgnuta operaciji, a potom hemioterapiji. O, Bože, šta me snađe? Ko će da gleda mog Dejana? Ne mogu da spavam, misli su mi rastrzane, stalno mislim šta će biti sa mojim sinom ako se kad-tad desi najgore, da me više nema - plače majka i briše suze koje se iz očiju slivaju kao letnja plahovita kiša iz gradonosnog oblaka.

POZIV DONATORIMA

Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.

2019 © - Vesti online