Samit EU-Zapadni Balkan pred fijaskom?
Glavna tačka spora - Kosovo
Prvi nacrt onoga što se još uvek uslovno zove "Deklaracija samita u Sofiji", proizveden od 28 EU članica i koji je RSE imao na uvid, prvi put je razmatran na sastanku ambasadora Evropske unije krajem marta.
Iako u nacrtu, koji sadrži 13 paragrafa, ima jako malo političkog sadržaja, već je sasvim jasno da očekivanja neće biti velika kada se šefovi vlada Evropske unije susretnu sa svojim kolegama iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Makedonije, Crne Gore i Srbije u bugarskoj prestonici na prvom samitu te vrste u poslednjih 15 godina.
Glavna tačka spora je prisustvo Kosova za stolom, koje je sporno za pet članica EU - Kipar, Grčku, Rumuniju, Slovačku i Španiju, koje ne priznaju nezavisnost Kosova koje se od Srbije osamostalilo 2008. Suština njihovog zahteva je da se u dokumentu članice EU nazivaju "države" ali se šest drugih članica skupa kroz tekst nazivaju "partneri Zapadnog Balkana".
Prema diplomatama bliskim ovim pregovorima, koji ne mogu, međutim, da govore zvanično, Španija, kao i Grčka, Kipar i Rumunija nisu srećni da se dokument nazove deklaracijom i mnogo radije bi snizili njegov nivo na "Zaključke bugarskog predsedništva". Ili, moguće je i da se samo uredi tako da bude da su deklaraciju potpisale EU države.
Rahoj propušta samit?
Španski premijer Mariano Rahoj je čak nagovestio da bi mogao u potpunosti da propusti samit u pokušaju da izbegne da sedi za istim stolom i bude prisutan na istoj porodičnoj fotografiji na kojoj je i predstavnik Kosova. Tvrd stav Španije stiže kao posledica referenduma o nezavisnosti španske regije Katalonije održanog 1. oktobra 2017, koji je Madrid proglasio nelegalnim.
Neke druge članice, koje takođe nisu priznale Kosovo, nezadovoljne su i jezikom proširenja EU u nacrtu u kojem se kaže da "EU reafirmiše nepodijeljenu podršku za evropsku perspektivu Zapadnog Balkana. Evropski put ostaje baziran na uspostavljanju kriterijuma i individualnih zasluga". Oni tvrde da majski sastanak nije o proširenju.
Druge članice bloka, sklonije tome da se zemlje Zapadnog Balkana priključe evropskom klubu, kao što su Austrija, Hrvatska i Italija, pritiskaju, pak, da se sačuva ambiciozni jezik koji je prvi put upotrebljen na samitu Zapadnog Balkana u Solunu 2003, na kojem je EU jednoglasno navela da će sve zemlje regiona jednog dana postati članice bloka.
Osvrćući se na mnoga bilateralna pitanja u regionu, dokument takođe navodi da se šestorka "obavezuje da jača dobrosusedske odnose, regionalnu stabilnost i zajedničku saradnju. To posebno uključuje pronalaženje definitvnog i obavezujućeg rešenja za njihove bilateralne sporove, čiji su koreni u nasleđu prošlosti".
Iako nijedna druga država nije pomenuta u tekstu, moguće je identifikovati osvrtanje i na Rusiju i na Tursku porukom "da smo odlučili da se zajednički borimo protiv pokušaja dezinformacija spolja, kroz jačanje otpornosti, sajber i strateške komunikacione saradnje."
Podrška za projekat Jadransko-jonskog auto-puta koji povezuje obalu Hrvatske, Crne Gore i Albanije i projekat Auto-put mir, koji će povezivati Niš sa Prištinom, takođe su pomenuti u nacrtu ovog dokumenta.