Robija za vojnike džihada
Iz ove grupe trojica su osuđena u odsustvu jer su i dalje u bekstvu, a za njima je odranije raspisana crvena interpolova poternica.
Prvom presudom u Srbiji za ratovanje na stranim ratištima, ali i pripadnost radikalnim islamskim organizacijama, Abid Podbićanin, Sead Plojović i Tefik Mujović osuđeni su na po 11 godina zatvora, a na 10 Goran Pavlović.
Na po devet i po godina zatvora osuđeni su Izudin Crnovršanin i Rejhan Plojović, dok je Ferat Kasumović dobio sedam i po godina.
Iz Raške 78 džihadista
General Momir Stojanović kaže da ne raspolaže podacima koliko je u ovom trenutku državljana Srbije na stranim ratištima. Međutim, dok je bio predsednik Odbora za kontrolu službi bezbednosti Skupštine Srbije, službe su iznele podatak da je iz raško-podrimske oblasti na strana ratišta otišlo 78 osoba, a sa Kosova njih 350.
- Oni su apsolutno pretnja kada se vrate i zato je tu ključna odgovarajuća uloga države da ih registruje i spreči moguće bezbednosne pretnje - ističe Stojanović.
Lekcija ekstremistima
Penzionisani general Momir Stojanović, nekadašnji načelnik Vojno-bezbednosne agencije (VBA) koji je 2003. godine smenjen sa te dužnosti zato što je javno ukazao na porast radikalnosti islamizma u Raškoj oblasti, kaže da mu je žao što se 15 godina kasnije pokazalo koliko je bio u pravu, ali da tada nije bilo političke volje da taj problem počne da se rešava.
- Presuda je dobra lekcija svima koji planiraju da pređu na bilo koji način na stranu radikalnog islama, bilo tako što će sami odlaziti da se bore u Siriju ili Irak, ili će propagirati i prikupljati novac i kadrove za tu ideju. Voleo bih da ova presuda bude i konačna. Ali, s obzirom na to kakvo je naše pravosuđe, plašim se da se može desiti i da ove kazne budu smanjene - upozorava general Stojanović.
Bez udvaranja
Prema njegovim rečima odlučna reakcija države, posebno pravosuđa, jedino je ispravno rešenje u borbi protiv širenja radikalnog islama.
- Ukoliko država pomisli da postoji drugi način mimo represivnog, ukoliko pokuša da se udvara islamistima, tada će proći kao što je Amerika prošla na Bliskom istoku. Evo, i dan-danas vidimo rezultat takve politike koja ne dovodi smirivanju, već isključivo haosu. Država mora oštro da pokaže da u njoj vlada zakon, a to je posebno važno u ovoj presudi koja je praktično prva te vrste od kada je usvojen zakon kojim se zabranjuje učešće naših državljana na stranim ratištima - navodi Stojanović i dodaje da je najteže na sudu dokazati nečije učešće u borbama na stranom ratištu.
On objašnjava da su za to potrebni neki svedok ili čvrst dokument, tako da je mnogo lakše dokazati propagiranje ili vrbovanje drugih za odlazak na ratište.
Kazne nisu jedino rešenje
Nekadašnji načelnik Generalštaba VJ i dugogodišnji visokorangirani pripadnik vojne kontraobaveštajne službe, general Branko Krga smatra da su izrečene presude jedini način u borbi protiv odlaska na strana ratišta, ali upozorava da to ne sme biti isključivo zadatak pravosuđa.
Opasni i "revolucionari"
General Krga smatra da bi kaznena politika morala da se proširi i na sve one koji odlaze u druge zemlje kako bi organizovali "žute revolucije". Naime, general ukazuje da oni time proizvode slične efekte i pokazalo se da su u do sada naneli puno zla.
- Ne može samo pravosuđe da rešava ovaj problem, već to treba da bude šira politička i društvena akcija u kojoj bi se ljudi edukovali da je takvo ponašanje štetno ne samo za njih, već i za njihove porodice, kao i društvo u celini - kaže general Krga.
On dodaje da nema dileme da su povratnici sa stranih ratišta ozbiljna bezbednosna pretnja za Srbiju, ali i da ne treba biti naivan i verovati da je Islamska država u potpunosti poražena.
- Ideja Islamske države je ostala i ona je i dalje široko rasprostranjena. A, kada je reč o povratnicima sa ratišta, siguran sam da predstavljaju ozbiljnu opasnost, jer će pokušati da organizuju akcije koje su tamo naučili. Zbog toga se sa velikom pažnjom treba odnositi prema ovom problemu i pomagati tim povratnicima da se vrate u normalan kolosek - zaključuje general Krga.
Pravili svetski kalifat
Prema navodima iz presude svi kažnjeni osuđeni su za terorističko udruživanje, vrbovanje i obučavanje za izvođenje terorističkih akata, finansiranje terorizma, kao i za javno podsticanje na teroristička dela.
Kako se navodi, Pavlović i Plojović su posredstvom Abida Podbićanina i Tefika Mujovića početkom 2013. godine uspostavili vezu sa organizacijama koje su UN proglasile za terorističke: Islamska država Iraka i Levanta i Front Al Nusra (ogranak Al Kaide u Siriji). Ove formacije u dužem periodu izvode terorističke akcije i druge vidove oružane borbe na teritoriji nekoliko država s ciljem nasilnog stvaranja buduće globalne islamske države - kalifata.
Optuženima je stavljeno na teret da su od istomišljenika u Srbiji, zemljama u regionu i Zapadnoj Evropi prikupljali novac i finansirali odlazak građana Srbije, koje su vrbovali radi učešća u oružanim sukobima, najpre u kampove za terorističku obuku u Siriji, a potom na ratište.
Prema navodima tužilašva, najmanje 24 osobe su tako otišle na sirijsko ratište, a među njima i sedmorica okrivljenih.
Tužilaštvo navodi da je Podbićanin čak komandovao terorističkom jedinicom u kojoj su bile osobe sa Balkana. Za njega je u nekoliko navrata na interenet sajtovima islamista obijavljivano da je poginuo u Siriji, ali sud o tome nije zvanično obavešten.
Ćerku i ženu odveo u rat
Osuđeni Goran Pavlović (52), iz Bosute kod Aranđelovca, primio je Islam u zrelim godinama i otisnuo se među džihadiste čime je privukao najveću pažnju javnosti.
Vojnik, carinik i taksista
Goran Pavlović bio je zaposlen u Vojno-tehničkom institutu do 1995. godine. Potom je napustio vojsku i radio kao carinik, a zatim je vozio taksi u Beogradu, gde je živeo sa porodicom.
Njegov otac Tomislav u to vreme žalio se da ga zbog sina u selu zovu Turčin.
- Mene, ej! A moj deda Đunisije je ratovao protiv Turaka u balkanskim ratovima! Pa bio na Solunskom frontu, prešao peške Albaniju. Nosilac spomenice - nabrajao je Tomislav.
Njegov sin džihadista Goran, tada je već bio u Siriji, ali nije promenio ime iako su ga zvali i Abdulah i Džebel. Goran je u Siriju stigao preko Gornje Maoče, vehabijskog sela u Bosni. Naselio se u Azizu sa ženom Mirjanom i ćerkom Nenom koju je u njenih 15 godina udao za dva puta starijeg Seada Cicvaru, koji je odveo u Gornju Maoču.
Tomislav je u to vreme ostao bez svog lovačkog arsenala i pištolja pokojne žene Marice, koja je bila šifrant u generalštabu.
- Nudio sam Goranu taj pištolj, ali nije ga hteo, valjda mu je oružja bilo preko glave od rata u Vukovaru. Verovatno se Đunisije i moj Radovan prevrću u grobu - pričao je Tomislav.