Roman od dva minuta
U jednom avgustovskom broju "Politike za decu" 1930, u strip-šali "Drski obijač i Hrabri Perica" prvi put su se pojavili oblačići sa tekstom, filakteri. Tokom 1931. "Politika za decu" je nastavila da donosi kratke šaljive priče, najčešće obrazovne i pedagoške, ali bez stalnih ličnosti koje bi mogle da osvoje popularnost čitalaca kao što je to bio slučaj sa Maksom i Maksićem, nestašnim zagrebačkim mališanima Sergeja Golovčenka.
Sveti Sava u sličicama
Već u osmom broju "Politike za decu" u proleće 1930. pod naslovom "Detinjstvo i mladost jednog čoveka" objavljena je stripovana biografija čehoslovačkog predsednika Tomaša Masarika. Sledio ju je crtani životopis Svetog Save, zatim su redom, u slici, predstavljeni Karađorđe, Dositej Obradović i Ivan Meštrović.
Tek u poslednjem dodatku 1931. godine objavljen je kaiš stripa "Lovac Ćira", čiji će se glavni junaci od tada redovnije pojavljivati.
Revolucija u jugoslovenskom stripu najavljena je tek 20. oktobra 1934. kada je "Politika" objavila najavu za nedeljni broj: "Najnovije čudo našeg vremena: roman koji se čita po dva minuta dnevno. Manje se čita, a više se gleda. Imate bioskop kod svoje kuće.
U sutrašnjem broju počeće "Politika" da objavljuje i jedan nov roman potpuno nepoznate vrste kod nas: roman u slikama ili, kako to zovu Amerikanci, roman u stripovima, što će reći kaiševima, dakle kaiševima slika...
Obratite pažnju u sutrašnjem broju "Politike" na ilustrovanu stranu, na kojoj će početi da izlazi roman 'Detektiv Iks 9' od Dešajela Hemeta s ilustracijama Aleksandra Rejmonda.
U nedelju, narednog dana, samo mesec dana od njegovog završetka u američkom listu "Ivning žurnal", ugledni beogradski dnevnik je preko cele strane objavio šest kaiševa Rejmondovog stripa "Detektiv Iks 9". Sve do ovog "Politikinog" oglasa najave, izraz strip se u Jugoslaviji uopšte nije koristio.