Kompjuteri pomažu u otkrivanju novih antibiotika
Multidisciplinski tim koji predvodi Eleftherios Mylonakis, profesor infektivnih bolesti, napravio je značajni napredak u kreiranju leka koji bi "napadao" bakterije koje su razvile otpornost na konvencionalne antibiotike. Njihovo istraživanje je dovelo od otkrića dva sintetička retinoida koji su sposobni da neutrališu MRSA (Meticilin rezistentni stafilokokus aureus). Reč je o posebnoj vrsti bakterije iz grupe stafilokoka koja je otporna na sve betalaktamske antibiotike.
Meticilin rezistentni stafilokokus aureus izaziva vanbolničke i bolničke infekcije kod ljudi oslabljenog imuniteta. Na ovu bakteriju deluje sve manji broj antibiotika, tako da se u terapiji o tome mora voditi računa. Rastuća rezistencija stafilokokus aureus na antibiotike predstavlja veliki problem za lekara kliničara u svakodnevnoj praksi, a posebno u slučaju teških infekcija koje ugrožavaju život bolesnika.
Ona je, takođe, pretnja čitavoj ljudskoj zajednici jer se sve češće izveštava i o vanbolničkim sojevima stafilokokus aureus rezistentnim na antibiotike. Mylonakis je istakao da je veoma važno pronaći adekvatni lek jer će "do 2050 godine bakternije prestići kancer na listi najubojitijih bolesti". Ključ za lečenje su upravo retinoidi koji se koriste za lečenje raznih zdravtvenih problema uključujući i rak, a hemijski su bliski vitaminu A.
Matematika pomaže u pronalasku leka
Timovi naučnika koji sarađuju na pronalasku leka najveći saveznici su kompjuteri i matematika. Kako ističe Mylonakis, reč je pre svega o matematičkom problemu. Bakterijama treba dve godine da razviju otpornost na antibiotike, a za kreiranje antibiotika i uvođenje u medicinsku praksu potrebno je 10 do 15 godina. Jasno je da ovaj proces mora da se ubrza.
Zbog toga je naučni tim razvio revolucionarni način za ispitivanje 82.000komponenti kako bi identifikovali one koji bi bili pogodni za lečenje. Oni su uspeli da prepoznaju 85 komponenti koje su identifikovane da smanjuju efekat MRSA. Na kraju su dva sintetička retinoida odabrana kao najbolji kandidati za dalja istraživanja.
To je bilo moguće pre sve zahvaljujući kompjuterskom modelovanju i drugim studijama koje su pokazale da ovi retinoidi imaju najbolji efekat na bakterijske membrane. Bez upotrebe kompjuterskih simulacija i modelovanja, ne bi bilo moguće u ovako kratkom roku prepoznati najbolje komponente za dalje istraživanje koje može da bude spasonosno za ljude.
Ovaj multidisciplinarni projekat je do sada pokazao izuzetno pozitivne rezultate, ali će ipak biti potrebne godine istraživanja dok se ne dođe do kliničkog istraživanja, tj. testiranja na bolesnicima i konačnom distribuiranju leka.