Matica nam kao maćeha
- Nikako da kreiramo uslove za zajedničke akcije sa našim zemljacima iz Pariza. Uvek bude da smo podobni samo za vodonoše - komentariše Dragan Kotarac, sekretar i portparol SDSJF.
A kako bi se bolje shvatila ova žestoka primedba, učesnici su podsetili na izjavu bivšeg ambasadora Srbije Radomira Diklića, koji je savršeno oslikao realno i potencijalno stanje sprege Srbije i Francuske.
Veliki ne misle na male
- Mi smo kao ogledalo. Kako u našoj matici postoji podela Beograd - unutrašnjost Srbije, tako u Francuskoj postoji Pariz -provincija Francuske. To ne treba objašnjavati, jer onaj ko je velik, hoće da bude još veći, a mali neka se sami snalaze - oslikao je Dragan Kotarac.
- Srbija je mala zemlja, bolje je za nju da sarađuje sa lionskim područjem koje je veličine Srbije, istog broja stanovnika, nego da sistematski traži svoje mesto u Parizu, svetskoj metropoli, gde su joj male šanse da bude vidljiva.
Tako je konstatovano početkom 2000-ih godina, tako je i danas. Naši južnofrancuski dijasporski poslanici smatraju da su u zapećku, da su zapostavljeni, a kao šlag na tortu doživeli su ukidanje (2009) konzulata za lionsko područje, pa na hiljade zemljaka moraju da prevaljuju stotine kilometara do Pariza kako bi regulisali neophodnu dokumentaciju, na šta se neki potpuno priklanjaju francuskom državljanstvu kao garantu za ozbiljnije i ekspeditivnije rešavanje, ako ništa drugo, birokratske problematike.
- Čak i najoptimističnije članove našeg udruženja napustila je svaka nada o ponovnom otvaranju konzularnog odeljenja u ovom delu Francuske. O tome više i ne pričamo, a ta naša ravnodušnost gora je od ljutnje - iznosi Kotarac.
Na to gnevno dodaje:
- Svakom građaninu Srbije koji živi na ovom prostoru sve je vidljiviji maćehinski odnos matice prema nama. Bez obzira na to što se borimo da sačuvamo pupčanu vrpcu sa Srbijom i da mlade rođene u Francuskoj vežemo za otadžbinu, rezultati su sve lošiji, ali ne samo našom greškom.
Zbog navedenih i sličnih stvari, na Skupštini je glasno postavljeno pitanje:
- Šta i kako dalje?
I kakva je pala odluka? Potpredsednik SDSJF Spasoje Krivokapić je sažeo:
- Oslonimo se sami na sebe, na "naš kraj" i niko nam više neće popovati!
Čelnik Milovan Jovanović dodaje:
- Sigurno ćemo uraditi dva projekta: pomoći ćemo mladima da se organizuju oko sporta, tu su dominantni srpski jezik, sloga i druženje, to su i veze sa maticom. A na postojećem spomeniku u blizini Liona, podignutom u čast žrtava Velikog rata, postavićemo spomen-ploču sa imenima svih 65 ratnika koji su tu sahranjeni.
I bez obzira na to koliko je među sagovornicima provejavalo nezadovoljstva, ipak je do izražaja došla velika odlučnost da se ne posustaje, ne predaje.
Tapšanje po ramenu
Na Skupštini se ulazilo u razrade konkretnih primera.
- Kad organizujemo promociju Srbije za kooperaciju sa francuskim privrednicima pri Privrednoj komori u Lionu, tapšu nas po ramenu, ali kad to treba konkretizovati sa drugim akcijama u Srbiji, nas nigde. Naš Lion veoma uspešno provodi i projekat Dani jorgovana, a u skupštinskom izveštaju piše ovako: "Tih dana sa puno ponosa prikazujemo veze Srbije i Francuske koje datiraju iz 13. veka, a na temelju ljubavi našeg kralja Uroša i Jelene Anžujske. Dani jorgovana su prilika da Lionom prodefiluju razne srpske delegacije koje, uzgred, ne odsedaju u bilo kakvom francuskom hotelu, a velike rupe u budžetu 'krpi' naš predsednik."