Humani ljudi na udaru prevaranata (1): Meko srce prazan džep
Kako to obično biva, kada u Srbiji nekome gori pod nogama, bilo zbog gladi, bolesti, ili bilo kojih drugih problema, dijaspora prva pritrči u pomoć. Tako je i bilo u slučaju Jevđića, koji je godinama bio štićenik Dobrice Pavlovića iz Švedske i Vesne Popov iz Austrije. Da li će slučaj lažnog siromašnog studenta i mnogih drugih prevaranata ugušiti dobrotu i veliko srce Dobrice, Vesne i svih onih koji bezrezervno dele ono što su stekli vrednim radom daleko od svoje domovine?
- Stalno šaljem novac kada pročitam u novinama neku tužnu priču. Godinama živim u Švajcarskoj, ali mi nedostaje Srbija. Mnogo me rastužuje kada vidim naš narod koliko se pati. Ali kada pročitam priče o ovakvim prevarantima, ne znam da li ću ikada više poslati i jedan jedini dinar - napisala je na društvenim mrežama jedna Milica.
Od vrata do vrata
Nema čoveka u Srbiji kome bar jednom nije pokucao na vrata neko ko nosi sliku bolesnog deteta, predstavljajući se kao otac, stric, tetka, mama, kum, prijatelj, komšija, moleći da im date novac za lečenje. Ukoliko zatražite, pokazaće vam medicinsku dokumentaciju malog bolesnika, najčešće bez pečata, bez konkretne dijagnoze... Sa suzama u očima moliće da spasete nečiji život, i gotovo uvek, naći će se neko ko će na njihovu priču nasesti. Usamljeni penzioneri najlakša su meta za ovakve prevarante.
Nikola iz Kanade kaže da se nekoliko puta opekao.
- Slao sam šakom i kapom. A onda su me prevarili i nasamarili više puta. Tad sam rekao: "Nikola nećeš vala više". Ne pada mi na pamet da svoj zarađen novac šaljem secikesama - pisalo je u komentaru na portalu jednog dnevnog lista.
Slaven iz Nemačke kaže da je Bog tu da sudi prevarantima.
- Ne može mene jedan prevarant naterati da prestanem da pomažem. Pa i među sto prevaranata ima bar jedan dobar čovek. Kako da se ogrešim o tog jednog, makar se prevario i sa ovih 99 - piše Slaven na Fejsbuku.
Čestitke kao mamac
- Ukoliko kupite čestitku od mene, donirate novac za nezbrinutu decu - rečenica je koju svakodnevno možete čuti na ulicama Beograda. Ulični prodavci čestitki će na sve načine pokušati da vas ubede da ćete vašim skromnim doprinosom od samo 100 ili 200 dinara pomoći ostavljenim mališanima. Ali će vam malo ko od njih reći, da zapravo 95 procenata od cene te čestitke ide prodavcu i proizvođaču, a svega pet odsto se uplati na račun neke dečje ustanove. Biznis ili humanost? Procenite sami.
Viši naučni saradnik na Institutu društvenih nauka Neven Cvetićanin za beogradske medije istakao je da skandali mogu pokolebati humane ljude, ali ipak, dobrota će sigurno pobediti.
- Ovako će se više izgubiti poverenje u medije i humanitarne organizacije. Ljudi će pronalaziti druge načine da pomognu, ali odustati neće. To je moje mišljenje. I ne smemo da dozvolimo da nam se srca zatvore zbog onih koji pokušavaju da ga iskoriste - rekao je Cvetićanin.
Iako ima slučajeva u kojima humanost biva nasamarena tuđim lažima i pohlepom sve više, ne smemo dozvoliti da nas pokoleba u želji da učinimo dobro delo za čoveka u nevolji. Dokle god živimo u zemlji u kojoj se deca leče SMS porukama, a broj korisnika narodnih kuhinja je u porastu, ne smemo dozvoliti da lažni prosjaci i siromasi unište jedinu šansu za život onima kojima je ona najpotrebnija.