Ponedeljak 02.04.2018.
00:44
J. L. Petković - Vesti

"Srbi, učite decu rodoljublju"

M. Karović
Jačanje nacionalne svesti: Dr Dario Vidojković

Primera radi, postoje na desetine hrvatskih udžbenika i rečnika, a za srpski jezik jedva da možete nešto naći u nemačkim bibliotekama ili knjižarama. Imate mali Langenšajtov rečnik srpskog. To naravno nije dovoljno! Osim toga, Srbi u Nemačkoj bi trebalo i da se više i vidljivije uključe i u javni diskurs i u nemačkim medijima jer kao što je nemački poslanik Bundestaga Aleksandar Noj ustanovio, Srbi u Nemačkoj su praktično nevidljivi.

Zato i jeste moguće da se i dalje sprovodi, s vremenom na vreme i po potrebi, antisrpska propaganda, kao što su Dani Balkana i hrvatski mimohod za Vukovar u Minhenu. Saradnja sa Srpskom pravoslavnom crkvom i Diplomatsko-konzularnim predstavništvom Srbije mogla bi da bude bolja. U nekim gradovima to dobro funkcioniše, kao što je slučaj sa Štutgartom, a u Minhenu smo sada na dobrom putu da se saradnja i s našim Konzulatom razvije i postavi na novi, koristan temelj.

Rok za prijavljivanje 6. april!

- Apelujem na sve roditelje u Minhenu i okolini da svoju decu što pre prijave u Generalnom konzulatu Srbije u Minhenu, pre isteka roka 6. aprila ove godine, kako bi se stekli dovoljnom prijavom uslovi za dopunsku nastavu na srpskom jeziku. Obrazac za prijavu mogu naći na sajtu konzulata Srbije u Minhenu, kao i sve ostale informacije. Već imamo prve prijave, ali treba još više da se angažuju roditelji! Ne žele valjda da gledaju kako im deca zaboravljaju svoje korene i time gube na kraju i svoj identitet?! Nikad se ne zna za šta im može poznavanje srpskog jezika poslužiti. Takođe bih apelovao i na sveštenike SPC u Minhenu da šire informaciju o dopunskoj nastavi, a ne treba da se boje za svoju veronauku jer dopunska škola nije njima nikakva konkurencija.

Ovo za "Vesti" priča dr Dario Vidojković, istoričar i asistent na Katedri za noviju istoriju na Univerzitetu u Regenzburgu.

On dodaje da je u Nemačkoj malo prilika da se srpska deca upoznaju sa srpskom kulturom, tradicijom, jezikom.

- Ponekad stičem utisak kao da neko ne želi da srpska deca znaju za svoje korene i za svoju kulturu i tradiciju, pošto se u prošlosti neke inicijative u tom pravcu sprečavale na razne načine. Doduše, na tom polju se uglavnom angažuje SPC u Nemačkoj, pri više crkava postoji veronauka, a uči se i srpski jezik i istorija. U nekim centrima, poput Minhena, to bi moglo biti još bolje i masovnije organizovano. Naši sveštenici imaju po tim pitanjima veliku nacionalnu odgovornost, ali isto tako i srpski roditelji. Srbima u Nemačkoj ponekad nedostaje razvijena nacionalna svest. Roditelji su pozvani da u prvom redu nauče svoju decu njihovim korenima, pogotovo u slučaju kad više nemaju srpsko državljanstvo kako ne bi u dogledno vreme potpali pod asimilaciju. Nije dovoljno samo nositi majice sa natpisom "Srbija" ili "Republika Srpska" ili s nekim istorijskim likovima na sebi, srpstvo je mnogo više od toga.

Nismo dežurni zločinci

Dr Vidojković smatra da se srpska kultura ni među Srbima ni među Nemcima ne predstavlja na pravi način.
- Da je drugačije, imali bismo i više pristupa nemačkim medijima, koji o nama govore kao da je još ratno doba. Treba popularizovati srpsku kulturu da nas ne bi gledali povremeno u nekom krimiću kao dežurne zločince i zle momke. Jer, još su živi negativni stereotipi o nama koji postoje 100 godina unazad. Treba da organizujemo Dane srpske kulture, javne tribine na koje će biti pozivani i Nemci.
Na turističkim sajmovima i kulturnim večerima može mnogo toga da se uradi. O našem kulturnom blagu se maltene ništa ne zna jer o tome nema informacija u katalozima nemačkih turističkih agencija. Srpski sabor tu može da ponudi svoju pomoć i posredovanje. Zato apelujem i na naše institucije u Srbiji i RS da nam se obrate za saradnju.

Srbi se u Nemačkoj, dodaje, okupljaju i u Srpskom saboru.

- Za sad se u Srpskom saboru okupljaju uglavnom Srbi iz Minhena, ali smo otvoreni i za sve ostale zainteresovane. Srpski sabor čine Srbi raznih slojeva, profesija i starosnog doba, a što je nama svima zajedničko to je iskrena i prava ljubav prema svom srpskom narodu, prema Srbiji i Republici Srpskoj. Svi vidimo potrebu da se angažujemo i na drugim poljima, što dosad nije bio u dovoljnoj meri slučaj. Inicijativu za to smo dobili ne samo zbog strašnih poplava 2014, kada smo videli da Srbi nisu u dobroj meri organizovani. Među našim ciljevima jeste i jačanje nacionalne svesti. To želimo da ostvarimo predavanjima o istoriji našeg naroda, popravljanju slike o Srbima u Nemačkoj, suprotstavljanjem antisrpskoj propagandi, ali i borbom protiv asimilacije, zbog čega se zalažemo za dopunske nastave na srpskom jeziku.

Kako dodaje, upravo sada su na korak od ostvarenja jednog od ciljeva.

- Posle nekoliko godina ponovo dobijamo mogućnost da se u Minhenu dobije dopunska nastava za srpsku decu. Srpski sabor je pokrenuo ovu inicijativu na svom prvom sastanku u razgovoru sa predstavnicom Generalnog konzulata Srbije gospođom Jelenom Stojanović. Dopunska škola je namenjena deci u starosti od sedam do četrnaest godina, a biće organizovana u poslepodnevnim časovima u nemačkim školama. Učiće se tri predmeta - srpski jezik i kultura, moja domovina i osnove kulture srpskog naroda. Deca će dobijati ocene i na kraju školovanja uverenje o završenom školovanju. Ovo je od neprocenjivog značaja, još ako uzmemo u obzir da se srpski kao naziv jezika potiskuje sa više političkom a manje lingvističkom odrednicom BKS (bosanski/hrvatski/srpski). Tim pre što se po Nemačkoj isto širi mreža bosanskih škola u kojima se uči bosanski jezik i u kojima se gradi bosanska nacija, koja kao takva ne postoji, niti se bosanski govori u Dejtonskoj BiH, već postoji bošnjački, zajedno sa srpskim i hrvatskim jezikom.
 

2019 © - Vesti online