Polemiku u Skupštini obeležila reč "luftiguz"
Rad će nastaviti u 16 časova kada će pred poslanike doći članovi vlade da odgovaraju na pitanja.
Poslanici nisu imali veće zamerke na predložena rešenja, a više puta se vodila polemika o tome da li postoji mogućnost da država obezbedi besplatne udžbenike.
U popodnevnom delu sednice, poslanica Dosta je bilo Branka Stamenković dobila je opomenu zbog dobacivanja predsedavajućem Veroljubu Arsiću, koja je od njega, nakon što joj je opomena izrečena, zatražila da je povuče.
- Poslanik (Marko) Atlagić rekao je reč 'luftiguz'. Niste trepnuli, a kada sam se ja pobunila i tražila da ga opomenete, vi ste meni izrekli opomenu. Ja sad zahtevam da povučete opomenu koju ste meni izrekli i da kaznite poslanika Atlagića, i ako to ne uradite, molim da se o ovome glasa u danu za glasanje - rekla je Stamenković.
- O povlačenju opomene koju sam izrekao nema ni govora. To zaboravite, a to što dobacujete i dalje, to je razlog zbog kojeg ste dobili opomenu. Ništa drugo - poručio joj je Arsić.
Za reč se javio poslanik Atlagić (SNS) koji je objasnio da će zbog građana prevesti reč "luftiguz" koja, kako kaže, znači neradnik.
Marijan Rističević sa liste SNS preporučio je Dijani Vukomanović da ponese poslovnik sledeći put kada se javi za reč i "podsetio" je pošto "se žali da ne dobija reč jer je opozicija" da je u skupštinu ušla na listi SPS.
- Nije izabrana na listi Vuka Jeremića koga u narodu zovu "Vuk potomak" koji je potrošio 3,5 miliona evra na putovanja za nekoliko godina, Koliko znam, Vuk potomak ima dva poslanika ovde koji su u dve razilčite poslaničke grupe. Ako nastavimo sa ovom praksom, mi više ne znamo ko će se za tog čuvenog Vuka potomka javiti - rekao je Rističević.
Stamenkovićeva je u završnoj reči zahvalila ministru Mladenu Šarčeviću na korektnosti, a poručila mu je da će "plakati za Brankinim amandmanima o besplatnim udžbenicima" jer je vladajuća većina ponovo, kaže, podnela amandmane kojima će uzurpirati vreme.
- Želim vam svu sreću da to preživite. Verujem da ćete u sebi plakati za Brankinim amandmanima - rekla je ona.
Aleksandra Majkić iz SNS je rekla da je Zakon o elektronskoj upravi sveobuhvatan zakon i dodala da su osnovni ciljevi donošenja tog zakona standardizacija, otvorenost, transparentnost i bolja komunikacija, kako između državnih organa između sebe tako i između državnih organa i stranaka, odnosno fizičkih i pravnih lica.
Ona je izrazila zadovoljstvo što su se na dnevnom redu našli i zakoni o obrazovanju i navela da je posebno raduje svaka izmena u toj oblasti.
- Svi mi svi prošli kroz određeni sistem obrazovanja i želimo da posle nas dođu neki bolji i pametniji, a da bi posle nas došli bolji i pametniji moraju da prođu kroz mnogo bolji obrazovni sistem nego onaj kroz koji smo prolazili mi - rekla je ona.
Mihailo Jokic iz SNS je, govoreći o Zakonu elektronskoj upravi, rekao da je želja da javna uprava bude servis građana stara više desetina godina.
- Ova vlast je to počela da realizuje, do sada je to samo bila pusta želja. Ovaj zakon je moderan, reformski i stručan - istakao je on.
Govoreći o obrazovanju Jokić je rekao da se ne može napraviti udžbenik koji će biti moderan i koji će odgovarati nauci duže od jedne godine jer nauka stalno napreduje.
- Za koga štampamo udžbenike Za učenike, za nastavnike ili za relaciju između nastavnika i učenikaj Šta je cilj obrazovanja, da li da kao bure napunimo đaka podacima…ne. Mi treba da osposobimo učenika da poznavajući 100 činjenica i podataka dođe do 101. nepoznatog podatka - da sam savlada prepreku i reši problem - rekao je on.
Poslanica pokreta Dveri Marija Janjušević je govorila o Zakonu o udžbenicima i pohvalila član 12. u kojem se navodi da će se udžbenici štampati na srpskom jeziku, na ćiriličnom pismu.
- Verujem da ćemo usvojiti ovaj zakon i time prestaje onaj deo posla koji se tiče narodnih poslnika, a na samom Ministarstvu ostaje veoma važan zadatak a to je primena zakona što je najčešće i najveći problem - rekla je ona.
Marko Atlagić iz SNS je rekao da obrazovanje u Srbiji spada u red onih sektora koji su u tranziciji doživeli najveće poremećaje.
- Tako je čitav vaspitno-obrazovni sistem od jednog evropski prestižnog nivoa za vreme bivšeg režima doveden u najveću krizu i ponor u istoriji školstva i pedagoških ideja kod nas - istakao je on.